BOSNA i Hercegovina povećala je pre dva meseca minimalnu zaradu sa 208 na 224 evra. I Makedonija sa 196 na 200. Srbija će to učiniti u januaru i to sa 213 na 231 evro. I u Hrvatskoj od početka naredne godine minimalac će biti uvećan sa 366 na 374, a u Sloveniji sa 614 na 640 evra. U Crnoj Gori od 2013. je 193 evra i dalje je najniži u regionu. Inicijativa za povećanjem traje već duže od dve godine i to podržavaju oba reprezentativna sindikata.

Pročitajte još: Za dobrovoljno služenje roka u crnogorskoj vojsci plata 250-300 evra

Vukašin Zogović, predstavnik Unije slobodnih sindikata u pregovaračkoj grupi za minimalnu zaradu, poručio je više puta da već duže zahtevaju da se poveća minimalna zarada.

- Ako država već godinama ostvaruje stope ekonomskog rasta iznad tri odsto smatramo da su se stekli uslovi da se poveća. Naravno uz to smatramo da su i predstavnici privrede u pravu i da bi trebalo smanjiti opterećenja na zarade koje su najviše u regionu - smatra Zogović.

A šta kažu podaci, kolika su opterećenja na zarade u Crnoj Gori? Porez na platu je devet odsto, plus dodatnih dva procenta na bruto zaradu koja prelazi 720 evra. Za zdravstveno osiguranje zaposleni izdvaja 4,3 odsto od bruto plate, a poslodavac 8,5 procenata. Osim toga, doprinos na penziono osiguranje koji plaća svaki zaposleni je 15 odsto, dok poslodavac plaća 5,5 procenata. Uz to na teret zaposlenog finansira se Fond za nezaposlenost sa jedan, odnosno sa 0,2 odsto Fonda rada.

Pročitajte još: Crna Gora uvodi ekonomsko državljanstvo po paprenoj ceni

- Tako, na primer, na neto zaradu od 500 evra zaposleni i poslodavac plate još 335 evra na sve te dažbine. Generalno podržavamo zahtev da se poveća minimalna zarada u Crnoj Gori, ali tražimo da, kao u zemljama regiona, postoji neoporezivi deo - rekao nam je Mirza Mulešković iz Unije poslodavaca. - Primera radi, opterećenje na minimalac u Hrvatskoj je skoro 25 odsto, Srbiji desetak procenata više, Bosni i Hercegovini skoro 45 procenata. Kod nas opterećenja se kreću od 49,2 pa do 66,8 odsto. Ako država uzme u obzir naš zahtev, bićemo spremni da podržimo povećanje minimalne zarade.

Iz Vlade, odnosno resornog ministarstva finansija, još se ne oglašavaju direktno o povećanju minimalca. Zasada je u opticaju izjava ministra Darka Radunovića s prolećneg zasedanja Parlamenta, gde je rekao da će krajem godine predložiti rešenje za minimalac. U međuvremenu priču o povećanju minimalca pokrenuo je opozicioni SDP. Zahtevaju, kao i sindikalci, da minimalna zarada bude 50 odsto prosečne plate.

Ekonomski analitičar Siniša Lekić kaže da bi rast ekonomije, ali i rast cena robe i usluga trebalo da prati i povećanje plata.

- Kod nas, promene minimalca nema već pet godina, a uslova za povećanje moralo bi biti. Razlog je što kod nas veliki broj privrednih subjekta isplaćuje minimalac, a razliku do ugovorene plate na ruke. To nije dobro ni za zaposlene ni za državu jer se gube prihodi u budžetu, a na kraju radnog veka penzije su zbog niskih doprinosa male - kaže Lekić.

Šta se može kupiti za 193 evra?

* Hleb je 50 centi. Za četvoročlanu porodicu, to je mesečni

izdatak od 30 evra

* Mleko je 60 centi litar, pa bi za ceo mesec iznos bio 18 evra

* Litar jogurta je 90 centi. Dakle 30 litara, 27 evra

* Brašno je prosečno 40 centi kilogram. Domaćinstvu za osam kilograma treba 3,20 evra

* Ulje je evro litar, dakle četiri litra - četiri evra

* Kilogram najjeftinijeg mesa je oko tri evra. Proračun je da je za mesečnu potrošnju potrebno 24 evra

* Za dva pileta se potroši 7 evra

* Deset komada jaja je 1,40 evra, a za 30 komada treba

izdvojiti 4,20 evra

* Krompir, deset kilograma je 3,5 evra

* Voće je od 50 centi za jabuke do evro koliko su banane

Dakle mesečno treba izdvojiti oko 10 evra

* Najjeftiniji sir je 2,5 evra kilogram. Za četiri kilograma potrebno je 10 evra