ZAPISI IZ PARIZA: Pijac

KRALj Sunce isijava septembarsko leto nad pijačnim trgom u Versaju. Ne zna se da li baš zato pečeno pile ima žutu koru.

Gajbica puna slame u koju su kokoši direktno snele jaja. Slamka u zubima prodavca. Niz slamku se šeta mrav.

Na pijačnom trgu, koji je dovršen po nalozima Luja Četrnaestog pre više od trista godina, muvali su se, u to vreme, uz radni svet, i besposličari, lenjivci i smutljivci raznih fela, čineći od ovog mesta gradski teatar smicalica, gungule, čarki, strke i prepirke, nepresušnog izvođačkog talenta. U gladnim godinama, tukli su se ovde i pošteni, za brašno i hleb.

U četiri pijačna odeljka, za meso, ribu, povrće i žitarice, danas smrčci, hrčci, bukovače, rudnjače i šljivare, kolobarice, sivke i modrikače, povijenih rubova, polegali pod mesnatim šeširima.

U cegeru beli luk, najvažniji sastojak francuskih ručkova.

I ovde skorojevićima iz kese viri praziluk.

Žonglerski raj na tezgi s paradajzima i krtolama vaskolikih boja.

Zlatne teglice meda s biberom i livadskim travkama.

Mladi par, pristalice čudnovatog pokreta zdravog života, iza tezge pokušava da proživi svoje alternativne pravce egzistencije.

U pozadini, uzdiže se rojalistički grad. Na vrhu, olovni krovovi mansardi u kojima se spremaju najintimniji ručkovi za dvoje.

PROČITAJTE JOŠ - ZAPISI IZ PARIZA: Grad u slikama

Plavi patlidžan u odsjaju sunčanih naočara visoke mode.

Trpaju grožđe i mahunarke u firmirane rančeve i torbe.

Student kupuje kilo banana, da ga dugo drže sitim, rasteraju depresiju i razdražljivost. Versaj je studentski grad. To su oni studenti koji se u svakoj pobuni na ulici bore za vrednosti republike.

Popust na tikvice.

AUTOMOBIL diplomatskih tablica ugurava se među šljive i boraniju. Za vreme Luja Četrnaestog, diplomatski prestiž je francuski učinio međunarodnim jezikom.

Domaćice i ovde razmenjuju recepte. Danas će za ručak biti supa od bundeve, zapečen hleb sa morskom solju, maslinovim uljem i selekcijom provansalskih začina, jagnjetina sa smokvama, celerom i artičokom, kolač od slatkog sira i kupina.

Omiljeno jelo Luja Četrnaestog bio je grašak, za trpezom postavljenom po strogom protokolu, dok je večere umeo da pojede i posle ponoći, u društvu svojih ljubavnica.

Pravi turisti, koji dođu da obiđu njegove odaje, zađu tri ulice iza dvorca, pa umesto industrijskih sendviča, ovde pazare baget punjen autentičnim šmekom lokalnih špecija.

PROČITAJTE JOŠ - Zapisi iz Pariza: (Ne)uobičajeno

Pošli na pijac kao u artističku turu.

Na raskrsnici, pravo prvenstva imaju domaćice s nabreklim vrećama.

Ne primećuje ih dama s cigarom i otkačeni avanturista u cvetnim pantalonama.

S RUKAMA na leđima, u sporom slalomu između kraljevskih lampadera i tezgi sa trinaest vrsta zelene salate, pisac traži zagubljenu inspiraciju. Iza prolaza ka ateljeima, trg sa nekoliko stolica, na stočiću preuranjena čaša rozea, prituljena gradska vreva i pogled sakriven u hladu teških kamenih zidova. Čeka se da svakog časa odnekud zapljusne more.