U VAZDUHU, topli bičevi iz Bretanje, u nozdrvama, miris krupne soli. Plivaju atlantske ribe istočnim vetrovima. Klavirska patetika Ričarda Klajdermana klizi kroz odškrinuta vrata restorana. Ne primaju čekove, starac dugo traži mesto gde će da utoli glad.

Svinjetina u karamel sosu, konfinirane polutke pomorandže, koleno u nosu i nekoliko kapi krvi kao jarke pulpe agruma, bistrik plavih očiju, kost u grlu. Pirinač u slaniku i vlaga u pogledu. Pariske brinete češljaju grad.

Ulica Fransisa de Presensea, novinara i političara, predsednika Lige za ljudska prava. Šta je to, i kuda se to kreće čovek, kada hoda po bioskopskom platnu? Nekome je deset godina braka, nekome prvi filmski poljubac. Ona je u pozorištu, on na festivalu. Kraljica i Arlekin. Minut u sećanju na ljubav. Porodica i večnost su rođeni zajedno. Evropa kruži oko Evrope. Prirodni proces između reakcije i razmišljanja.

Godar. Društvene nauke ne izučavaju čoveka, već ga rastvaraju. Treba ga samo dobro izučiti, njegove unutrašnje odnose i razlike. Presložiti slike. Da li slike sami biramo, ili ih slučajno srećemo? I, šta je to slučajnost? Govoreći o slici, zaboravili smo na zvuk. Fenomen šezdeset osme, sloboda, zvuk i slika. Ima previše slika, sve se brzo pokreće. Slike, kao prethodni segmenti sa trotoara. Eksperimentalna celuloidna slagalica. Psihološki portret kolektiviteta. Akumulacija istorije i neurotična halucinacija, u vremenu i prostoru. Gledati, samo gledati. Počećemo od nule. Uradićemo dobar posao. Necenzurisani duvanski dim.

Posle, stanica "Perneti" i engleska govornica u poljima lavande. Danas se stalno putuje. Ako želiš da vidiš daleki svet, zatvori oči. Šamar i perspektiva, krađa snova. Ujutro, kroasan. Mural sa Cezarom, imperator afričke noći nema gde da spava. Turisti, ponovo, u ovom gradu.

Napolju još i okačen komunalni broj za odnošenje isluženog ormana, glasna psovka i smeh. Madlen Prust u Olimpiji, zbogom za trideset godina scene, Operaporno u teatru na Jelisejskim poljima. Kibiceri kroz mrka stakla Skladišta osluškuju koncert eksperimentalne muzike s Panovom frulom i udaraljkama u organizaciji Opštine četrnaestog arondismana. Sa plakata, pogled im uzvraća Marija Kiri.

Dve nasmejane Kreolke i tužni bicikl sa svetlom u točku, pouzdana trakcija đona, bela precvikana karta za povratak kući metroom čijim kompozicijama i dalje upravljaju vozači, plavi neonski oreol na kuli Monparnas. Istetovirano oko na ruci, baš tamo gde pada pogled kad gledamo na svet. Zimski kalendar u prolećnom izlogu. Pariz, ovog marta.