U POSLEDNjI čas "pao" je dogovor članica EU o regulativi za ruski gasovod "Severni tok 2". Poslednja barijera, svađa Berlina i Pariza, srušena je u petak, tako što je Francuska odustala od najave da će se suprotstaviti Nemačkoj prilikom glasanja o izmenama pravila Trećeg energetskog paketa.

Protiv predloga izjasnila se jedino Bugarska. Koncept će dobiti oblik zakona ako ga bude izglasao Evropski parlament.

Nemačka kancelarka Angela Merkel saopštila je da je "što se tiče gasne direktive, postignut sporazum i to je bilo moguće zato što su Nemačka i Francuska veoma blisko sarađivale". Kontrola, ipak, ostaje u EU.


PROČITAJTE JOŠ - Gasovod briše sankcije

- "Severni tok 2" je čisto ekonomski projekat koji će garantovati jeftinije i pouzdanije snabdevanje gasom - kazala je Merkelova.

Postignuti kompromis precizira pravila transporta gasa. Time rastu šanse za sprovođenje spornog projekta gasovoda "Severni tok 2", ocenjuju nemački analitičari. Prema izmenama, iz pera Evropske komisije, na gasovode iz trećih zemalja trebalo bi da se primenjuju pravila unutrašnjeg tržišta, pre svega da se zabrani snabdevanje gasom, ako je ta strana istovremeno i operater gasovoda. Te dve funkcije se, dakle, odvajaju.


Angela Merkel, foto Ap

Francuska i Nemačka su se dogovorile da će glavni pregovarač u daljim razgovorima o ovom gasovodu sa Rusijom, biti Berlin. Vlada francuskog premijera Emanuela Makrona saopštila je da "je sa razlogom bila zabrinuta mogućom zavisnošću od ruskog gasa i zato je od ključnog značaja da se obezbedi evropska kontrola isporuke da se ta zavisnost ne bi održala i uvećala".

PROČITAJTE JOŠ - KIJEV JE KLjUČ: Berlin se ne slaže sa EU o "Severnom toku 2"

Ukoliko se i Brisel bude saglasio sa dogovorom, to bi moglo da donese probleme ruskom energentskom gigantu "Gaspromu", koji bi, u tom slučaju, morao da sledi pravila EU i ne bi više bio isključivi operator gasovoda.

Gasovod dug 1.200 kilometara od Rusije, preko Baltičkog mora do Nemačke, treba da bude pušten u pogon do kraja godine. "Severni tok 2" transportovaće godišnje do 55 milijardi kubnih metara zemnog gasa. Baltičke zemlje i Poljska smatraju da ova trasa predstavlja rizik po njihovu bezbednost. Kao tranzitna zemlja, Ukrajina je do sada inkasirala popriličan novac na ime taksa, koji će joj ubuduće biti uskraćen. Kompromisni dogovor predviđa, zato, da privredni i bezbednosni interesi Ukrajine ne budu zaobiđeni.


Foto Nortstrim promo

PRAVO PRVENSTVA

NEMAČKI mediji, koji su imali uvid u dokument, javljaju da pravo prvenstva kad je u pitanju odnos Brisela sa zemljama van EU, kao recimo Rusijom, pripada onoj članici Unije u kojoj instalacije prvi put dolaze u dodir sa evropskom mrežom. U slučaju Rusije, to bi bila Nemačka.