MOSKVA OD STALNOG DOPISNIKA „NOVOSTI“

DESETINE hiljada Inguša već danima protestuju u Magasu, glavnom gradu Ingušetije, ruske republike na Kavkazu, zbog razmene graničnih teritorija sa Čečenijom.

Pročitajte još: Čečenija i Ingušetija na ivici sukoba

Oni traže da predsednik Junus Bek Jevkurov da ostavku jer je on predložio u parlamentu da se donese sporazum o razmeni teritorija. Dok Jevkurov tvrdi kako je samo troje poslanika bilo protiv, čak njih 13 izjavljuje da su bili protiv, a još četvoro je poništilo listiće. Skupština Ingušetije ima 30 poslanika, ali je na sednici na kojoj je doneta odluka prisustvovalo 25 poslanika.

Na drugoj strani, Ustavni sud Ingušetije je saopštio da poslanici nemaju pravo da odlučuju o tom pitanju, već da se morao održati referendum.

Magas je mali grad i osim lokalnog stanovništva na proteste su dolazili, i dolaze danima, ljudi iz drugih krajeva najmanje ruske republike koja ima ukupno 488.000 stanovnika. Zbog pomanjkanja informacija počele su da se šire razne glasine pa je stalno raslo nepoverenje prema vlastima. Policija ne želi da primenjuje silu, već se mnogi solidarišu sa demonstrantima. Narod je sve nezadovoljniji, pa je u Magas došla vojska Ruske nacionalne garde.

U DUHU TRADICIJE Da smiri situaciju, u Magas je došao prvi predsednik Ingušetije, sovjetski general Ruslan Aušev koji je stekao popularnost ratujući u Avganistanu, a kasnije i kao čovek koji se jako angažovao da se smiri situacija u Čečeniji. On je sugerisao da se postigne dogovor na Savetu tejpova (plemena), u duhu tradicije.

Pročitajte još: Kadirov: Uspostavio sam red u Čečeniji, vreme je da idem

Odluka o razmeni teritorija doneta je 26. septembra kada su dokument potpisali predsednici dve susedne republike Junus Bek Jevkurov i njegov kolega iz Čečenije, Ramzan Kadirov. Radi se o nekoliko hiljada hektara planinskog šumovitog dela u kojem nema naselja. Za razliku od Ingušetije koja nije ništa radila u tim pograničnim rejonima, Čečeni su počeli da grade puteve i vodovod. Inače, čečenski poslanici skupštine su bili jednoglasni u odluci da treba napraviti zamenu graničnih teritorija.

Ingušetija i Čečenija su za vreme SSSR činile jednu republiku, ali su se podelile nakon raspada zemlje 1991.

Da bi se shvatila suština problema, treba znati da je Ingušetija republika u sastavu Ruske federacije sa najvećim demografskim rastom. Pre 25 godina u Ingušetiji je živelo manje od 200.000 stanovnika a sada ih je blizu 500.000.

Površina Ingušetije je 3.628 kvadratnih kilometara što je kao dve Moskve. Ingušetija nema nikakvih prirodnih bogatstava i narod živi uglavnom od poljoprivrede i stočarstva. Kad se sve to zna, jasno je zašto su Inguši osetljivi na svaku zamenu teritorija.