Predsednik Čečenije Ramzan Kadirov traži da se trajno obeleži granica ove republike sa susednom Ingušetijom. Kadirov ne priznaje sadašnju granicu, jer je, po njemu, ona nastala devedesetih, kad je na čelu Čečenije bio separatistički general Džohar Dudajev. Dogovor o granici potpisao je inguški predsednik general Ruslan Aušev 1993.

U Groznom kažu da vlasti u Ingušetiji sada žele nove teritorije nauštrb Čečenije. Posle raspada Čečensko-inguške Autonomne Sovjetske Socijalističke Republike 1992. skoro celi Sunženski rejon je pripao Ingušetiji.

- Ako je po ruskim zakonima to što je radio general Dudajev bilo protivzakonito, onda ni njegova odluka o teritorijalnim ustupcima Ingušetiji nema nikakvu važnost - tvrdi Kadirov. - Nova granica može da spreči buduće sukobe i bilo kakva pomeranja granice - smatra on.

One snage koje Čečenija smatra ekstremistima predsednik Ingušetije Junus Bek Jevkurov naziva "mladim ljudima koji su u zabludi".

- Ako Jevkurov ne može u svojoj republici da napravi red, učinićemo mi to - ljutit je Kadirov. On se razgnevio kad su iz inguškog sela Galaški napali selo Centeroj, u kome su se rodili Kadirovi otac i sin. Čečenska policija je napala inguško selo i ubila dva bojovnika. Predsednik Jevkurov je rekao da bi voleo da o tome porazgovara sa Kadirovim u četiri oka.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je već izjavio da bi međusobnu granicu trebalo da odrede sami Čečeni i Inguši.


NEKADA BILI ZAJEDNO

ČEČENIJA ima 1.200.000 stanovnika, a Ingušetija oko pola miliona. Od 1934. to je bila Čečensko-inguška Autonomna Sovjetska Republika. Razdvojili su se 1992, kad je Čečenija proglasila nezavisnost.

Pošto je deo stanovništva za vreme Drugog svetskog rata sarađivao sa Nemcima, Staljin je naredio njihovu deportaciju u centralu Aziju, najviše u Kazahstan. Oni su se vratili posle Gorbačovljeve perestrojke.