Zapisi iz Pariza: Palibrk

PALIBRK je koračao odsečno. Sigurnim korakom prevaljivao je prostor koji bi ga razdvajao od cilja. Ali, u njegovom hodu nije bilo zvuka. Lebdeo bi kao duh čudnog saznanja nad kamenom kockom esplanade ispred Bobura pre nego što bi iznenada banuo u galeriju Kulturnog centra u kojoj su ga svi očekivali. Malo je bilo ovako insceniranih događaja koje bi propustio u životu. Pa opet, nije se znalo kada će doći.

Pod miškom olinjalog sakoa šivenog za stalnu jesen, stiskao je kožnu akten tašnu sa devet života, dok bi drugom, slobodnom rukom, žustro otvarao vrata svog auditorijuma za ovo veče. Stupao je odvažno i, u isto vreme, odmereno i s poštovanjem, na otvorenu scenu na kojoj će u preostali čas biti narodni tribun. Uredno obučen, u čistoj beloj košulji nešto iskrzanih rubova, gord i uspravan. Brke nije palio, već ih je sukao. Visoko, gorštački, pušački. Brci nešto žući nego veđe.

Iz crne akten-tašne, čiji sadržaj nikada pouzdano nije do kraja utvrđen, vadio bi svežanj stranica tek iskucanih na pisaćoj mašini i delio ih nasumično širokim potezom ispružene ruke. Na gusto ispunjenim stranicama, sabijenih redova, uredno datiranim i potpisanim, sa vraškim svetom borila su se postrojena slova i naherene skice.

PROČITAJTE JOŠ - ZAPISI IZ PARIZA: Lutka

U svojim traktatima, a ponekad i naglas, ni pretiho, ni preglasno, teatralno, s prekrštenim rukama, oratorski i karlovački, dajući sam sebi reč, govorio je o genetičkim lopovima, ideološkoj kugi, najuzvišenijem zadatku opstanka i svetoj dužnosti trajanja, mračnim snagama, fukarama, robovlasnicima i terorističkim preduzećima.

Umni sledbenik i slobodni mislilac, kako je za sebe govorio, valjao je nešto o masonima i dogmi, ustrojiteljima u mračnjaštvu po sopstvenom viđenju i htenju, časti rasutoj po svetu, izmišljotinama Sigmunda Frojda, sadejstvu vere i božanske pravde, dostojanstvu i dominaciji, Evropi i Jevropi. Jedan od najvećih grehova je što se sa braćom po krvi svađamo, a u deveto selo pobratime tražimo i vekovne gubare slavimo.

Bilo je u njegovim literarnim radovima mesta i za eksere u ljudskim životima, dresirane zavodnike sujete, uludo neimarenje, smrtonosnu spoznaju velike istine, slatko i vodu, masline i svetosavlje. Brojao je vreme pravoslavski i 7471. godine triput bio osuđen na smrt.

PROČITAJTE JOŠ - ZAPISI IZ PARIZA: Šoping

Bulaznio je o trećem svetskom ratu, rastakanju Evropske unije koja se uveliko širila, agentima svuda oko nas, beloj kugi, raspadu porodica i nacija. Korenit, s isposničkom figurom, stajao je tu, ispred nas, i anatemisao podsmeh u sali.

Ništa ga nismo razumeli. Kao potvrda da ne zna šta zbori, služilo nam je to što je govorio da je u životu kao veliki graditelj srušio mnogo više kuća nego što su ih neki rušitelji za života podigli. Posle smo saznali da je radio na uklanjanju bespravno podignutih objekata. I neke druge njegove reči dobile su u međuvremenu određeni smisao. Došla su luda vremena. A Palibrk samo jednoga dana više nije došao.