MOSKVA

OD STALNOG DOPISNIKA

Predsednik Rusije Vladimir Putin predložio je u sredu na međunarodnom ekonomskom forum u Vladivostoku da do kraja godine Rusija i Japan potpišu dogovor o miru bez preduslova, a zatim da dve zemlje međusobnom saradnjom rešavaju sporna pitanja.

- Sedamdeset godina vodimo o tome pregovore. Sada je japanski premijer Šinzo Abe predložio da promenimo pristup pregovorima i, eto, meni je pala na pamet ideja kako da rešimo taj problem - kazao je Putin na plenarnom zasedanju formuma "Daleki istok - širenje granica mogućnosti".

Na forumu japanski premijer Abe je rekao da je došlo vreme da se reši problem spornih ostrva i potpiše dogovor. On je upitao: "Kada ako ne sada?"

SLUČAJ "SKRIPALj" VODITELj međunarodnog foruma u Vladivostoku pitao je Putina ko su ljudi čije su fotografije objavili u Londonu uz optužbe da su ruski vojni obaveštajci koji su otrovali Sergeja i Juliju Skripalj u Solsberiju? - Mi smo već pronašli te ljude. Oni su civili i bilo bi dobro da novinari od njih zatraže intervjue. Ničega posebno kriminalnog tamo nema - rekao je Putin, dok su iz Londona i dalje stizala uveravanja da su to oficiri ruske vojne obaveštajne službe.

PROČITAJTE JOŠ: Abe: Razgovaraću sa Putinom o saradnji Rusije i Japana

Vlasti u Tokiju godinama postavljaju kao uslov povratak Kurilskih ostrva Kunašir, Šikotan, Itirup i Habomai koja su pripala SSSR-u posle Drugog svetskog rata. U vreme vladavine Nikite Hruščova bio je potpisan dogovor 1956. godine po kome je Moskva bila spremna da vrati Japanu dva ostrva Kunašir i Iturup. Ali u Tokiju su se predomislili i tražili sva četiri ostrva.

PROČITAJTE JOŠ: Kurili ostaju ruski

U Rusiji ne postoji raspoloženje da se vrate ostrva, pogotovo što bi moglo da se dogodi da jednog dana tamo budu američke baze. Ali, zato predlažu Japanu zajedničke investicije i na ostrvima i na celokupnom Dalekom istoku. Kakav će biti odgovor Japana, tek će se videti. Njihove diplomate i dalje ponavljaju da bez povratka ostrva nema potpisa na dogovoru o miru.

Ekonomski forum u Vladivostoku u kome su učestvovali kineski predsednik Si Đinping, premijer Južne Koreje Li Nak Jon, mongolski lider Haltmagin Batulga i premijer Japana Šinzo Abe, pokazao je, inače, da biznis ima svoju logiku i da plan američke administracije da sankcijama izoluje Rusiju nema perspektivu. Biznismeni iz Azije ulažu u ruski Daleki istok, jer im veliko rusko tržište daje šansu za dobar profit.

RAST DALEKOG ISTOKA

PREDSEDNIK Kine Si Đinping je ponovio da odnosi između dve velike susedne zemlje nikada nisu bili tako dobri i da je cilj da trgovinska razmena sa Rusijom dostigne sto milijardi dolara. Putin je izrazio nadu da će ekonomski rast Dalekog istoka biti veći od svetskog proseka. Pozvao je partnere iz Azije da koriste severni morski put, preko ruskog Arktika, za transport robe do Sankt Peterburga, a kasnije do nemačkih luka.