Broj usvojenja dece bez roditeljskog staranja u Republici Srpskoj poslednjih godina beleži značajan pad, a od ukupno 560 dece bez roditeljskog staranja u 2017. godini, usvojeno je samo petoro.

Glavna služba za reviziju javnog sektora RS uradila je reviziju učinka "zbrinjavanje i zaštita dece bez roditeljskog staranja" koja je pokazala da institut trajnog zbrinjavanja dece nije u dovoljnoj mjeri afirmisan. Analiziran je period od 2015. godine.


Pročitajte još: Predsednica RS obišla dom za deci i omladinu bez roditeljskog staranja „Rada Vranješević“ (FOTO)


- Broj usvojene dece se prema pokazateljima ministarstva zdravlja i socijalne zaštite RS smanjivao, tako da je u 2015. godini realizovano 30 usvojenja, a 2016. se beleži 19 usvojenja, što je za oko 40 odsto manje. Prema podacima do kojih je došla revizija, na osnovu studije slučaja za 2017. godinu, od ukupno 560 dece bez roditeljskog staranja, usvojeno je petoro dece – naveli su revizori.

Razlozi slabog korištenja instituta usvojenja uglavnom su u vezi sa zakonskim ograničenjima, a ističu se nepostojanje definisane donje uzrasne granice za usvojenje, nepostojanje jedinstvene baze podataka na nivou Republike Srpske o potencijalnim usvojiteljima i deci koja ispunjavaju uslove, nepostojanje zakonske obaveze usvojitelja da u određenom uzrastu saopšti detetu da je usvojeno, ali i nerealni zahtevi potencijalnih usvojitelja u pogledu uzrasta, zdravstvenog stanja, pola i fizičkih karakteristika deteta.


Pročitajte još: DECA- RADOST ZAVIČAJA: Vaskršnji prijem za ugljevičke mališane (Foto)


Kao ilustraciju "nerealnih zahteva", revizori su istakli primere do kojih su došla istraživanja u Srbiji, gde su potencijalni usvojitelji zahtevali "mlado, zdravo i belo dete".

Revizori u RS su analizirali i strukturu dece koja borave u domovima, te je zaključeno da su oko 25 odsto deca bez roditelja, a oko 75 odsto deca bez adekvatnog roditeljskog staranja.

Nadalje, svako peto dete boravi u domu pet i više godina, a svako deseto duže od deset godina, dok neka deca u domu borave i do punoletstva ili završetka školovanja.

Mladi koji su napustili institucionalni smeštaj, navodili su pozitivne i negativne strane boravka u domu. U Republici Srpskoj oko 50 do 60 mladih napušta obavezan smeštaj, najčešće zbog punoletstva ili završetka školovanja.

- Kao pozitivne strane, ističu osećanje zaštićenosti, sigurnosti, obezbeđenost elementarnih životnih potreba, kao i ostvaren bliski odnos s bar jednom odraslom osobom u domu. Kao negativne, navode rigidnu organizaciju i kontrolu, s nedovoljnom usmerenošću na individualne potrebe i interesovanja dece i mladih – stoji u revizorskom izveštaju.