KOSOVO je voljom zapadnih moćnika otcepljeno od Srbije, a Krim se voljom naroda vratio majci Rusiji, kojoj je uvek i pripadao. Ponosni smo na prijateljstvo sa Srbima i razvijaćemo slovensko bratstvo. Izuzetno cenimo njihovu hrabru odluku da se ne pridruže sankcijama protiv Moskve.

Ovo su reči poglavara Republike Krim Sergeja Aksjonova, koji je pred 26 novinara iz 11 država javno zahvalio Beogradu.

Ova žurnalistička svita, među kojom je bio i reporter "Novosti", stigla je u Simferopolj da se uveri kako narod tamo živi, pet godina od "krimskog proleća", posle kojeg Kijev nema kontrolu nad strateški važnim poluostrvom koje je 1793, u doba Katarine Velike, priključeno Rusiji, da bi ga Nikita Hruščov potezom pera 1954. pripojio Ukrajini. Ali dođe vreme da sve se preokrene.


PROČITAJTE JOŠ -Prži sve pred sobom: Pogledajte kako izgleda novi ruski raketni lansirni sistem (FOTO/VIDEO)


Do ulaza u zgradu u kojoj nas je sačekao Aksjonov, pogledom nas je ispratio grandiozni bronzani kip Lenjina, koji je na centralnom trgu postavljen na 50-godišnjicu Oktobarske revolucije. Došli smo Ulicom Karla Marksa.

I kolegama iz Konga bilo je jasno gde su stigli, jer nas je na pragu skromnog zdanja, koje više podseća na neki katastar, dočekao natpis u bojama trobojke:

- Krim će zauvek biti Rusija.

To će vam kao iz topa ispaliti i taksisti, i recepcioneri, i studenti na ulici. Svi. Govore listom da od 18. marta 2014, kada je zvanično proglašeno pridruživanje Ruskoj Federaciji, nisu ništa izgubili, jer - nisu ništa ni imali. Njihovi zvaničnici tako tvrde da se od referenduma budžet Krima udvostručio i da sada iznosi 54,8 milijardi rubalja (jedan evro vredi 70 rubalja). Penzije su, tvrde, uvećane četiri puta, grade se auto-putevi, u vrtićima je otvoreno 21.000 novih mesta... Lečenje i obrazovanje su besplatni. Prosečna plata je 26.000 rubalja. Ali, kako to uvek biva, narcizam malih razlika porađa i paradokse, pa Republika Krim tako najviše izvozi u Ukrajinu, ali otuda najviše i uvozi. Najjači eksportni aduti su im bobičasto voće, povrće i vino, a nadaju se i zamahu vojne industrije. Otvorili su i slobodnu ekonomsku zonu u kojoj posluje 1.241 kompanija, pa čak i neke sa Zapada, bez obzira na sankcije. Ranije su, kako kažu, 80 odsto struje dobijali iz Ukrajine, ali je zahvaljujući izgradnji energetskog mosta od Kubana do Krima i podizanjem savremenog postrojenja "Tavričeska" ta zavisnost eliminisana.

Premijer Krima Sergej Aksjonov,Foto M. B.

Narod tvrdi da mu je mnogo bolje nego pod šapom Kijeva, iako su i oni, baš kao i matica, pogođeni sankcijama Zapada.

- Što se nas tiče, možemo ovako i sto godina - kaže nam ležerno Griša na taksi stanici, oslonjen na otvorena vrata svoje "kije", čekajući da naiđe mušterija.

No, vratimo se "glavi", kako u bukvalnom prevodu sa ruskog glasi funkcija Aksjonova, mada je on u suštini premijer, jer rukovodi izvršnom vlašću.

Pred nama je atletski građen čovek, izrazito živih očiju koje ne miruju. Bez želje da vređamo - tip opreznog i prepredenog obaveštajca. Na to ga nekako obavezuje i biografija, pošto je ovaj čovek, Moldavac po mestu rođenja, završio vojnu školu. "Proleće" na Krimu, zahvaljući njegovoj pribranosti i mudroj taktici Kremlja, nije bilo zlo kao u romanu Mihaila Lalića. Krv nije pala.

- I to je najveća naša pobeda - priča samouvereno Aksjonov. Njemu se, za razliku od ostalih zvaničnika koji su nam se obraćali, nijednom nije omakla ukrajinska reč.

Pešačka zona u Simferopolju, foto M.B.

- Zahvalni smo predsedniku Putinu što mnogo pomaže razvoj našeg kraja i što zajedno sa Lavrovom ulaže veliki napor da svet sazna istinu o nama.

Za zapadne medije uglavnom znamo kako su videli istinu na Krimu. Stizala im je, barem kako nam je naknadno u Moskvi ispričao Andrej Klimov, zamenik šefa Komiteta za međunarodne poslove Saveta RF, uglavnom iz kuhinje kontroverznog Nemca Elmara Broka, koji je otprilike bio ukrajinska verzija Jelka Kacina. Tačnije, on je, prema rečima Klimova, kreirao majdanski teatar u kojem je kao junak isplivao Petar Porošenko. Igrao je samo epizodu, ali njegov medijski guru iz partije Angele Merkel nastavio je da jaše, pa je jedno vreme bio specijalni savetnik bivšeg predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera, i to, pogađajte - za Ukrajinu.


PROČITAJTE JOŠ -Vučić sa Čajkom o saradnji u oblasti pravosuđa


To su, ipak, političke igre trenutka u odnosu na činjenicu da je na Krimu rođena pravoslavna Rusija. Veliki sveti knez Vladimir kršten je 988. na bedemima drevnog Hersonesa, na mestu današnjeg Sevastopolja. Katarinu Veliku smo pomenuli, i manevar Hruščova koji nas podseća na komunističku amputaciju Kosova od Srbije 1974. Ali, uz to valja spomenuti da niko na Zapadu ne pominje da je Ukrajina posle Drugog svetskog rata primljena u UN bez Krima, koji je tada bio deo Ruske Federacije.

Zgrada Skupštine Krima

Taj komad kopna koji zaranja u Crno more, na kojem živi više od dva miliona ljudi i čak 174 etničke zajednice, danas deluje kao otmeni ali zapušteni aristrokrata kome se opet vraća muška snaga. I to zahvaljujući - centralnoj banci Rusije.

foto M.B.

Stranca koji avionom sleće u Simferopolj iznenadi uspešni arhitektonski geg talasaste zgrade aerodroma, koja izgleda kao svemirski brod nasukan na pustoj žutoj zemlji. Izgrađen je za svega dve godine. Projektovani kapacitet je šest i po miliona putnika, a svakodnevno kroz njega prođe 3.600 ljudi. Muka je što se tu možete čekirati samo za Moskvu, Sankt Peterburg, Soči i još pokoju domaću destinaciju. To najviše i muči Sonju, devetnaestogodišnju studentkinju Filološkog fakulteta u Simferopolju.

- Zapad Krim tretira kao okupiranu teritoriju, pa avion njihovih avio-kompanija ne sleću ovde, niti mi možemo odavde direktno do Francuske, Španije... - jada nam se djevuška koja studira grčki jezik i velika joj je želja da poseti Grčku. Zato mnogi njeni vršnjaci uzimaju ukrajinske pasoše, a to nije nimalo jeftino. A treba se i zaputiti lično do Kijeva.

Stranac iz Ukrajine na Krim može samo uz specijalnu propusnicu koju izdaje policija. Na poluostrvu, barem tako kažu zvaničnici, zaposleno je oko 500.000 Ukrajinaca.

- Posle referenduma, odavde je otišlo najviše 3.000 Ukrajinaca - navodi Anastasija Gridčina, koja je u krimskim institucijama zadužena za brigu o ovoj nacionalnoj zajednici. Njen napadni nastup u maniru "većeg katolika od pape" ostavlja prostor za sumnju u ove podatke.

Sto za kojim su Staljin, Čerčil i Ruzvelt krojili mapu sveta,foto M.B.

Inače, centar Simferopolja podseća na neki vojvođanski grad. Oko putnika najpre je upereno na pozlaćena kubeta impozantnog hrama posvećenog Aleksandru Nevskom. Svetinja koja je dignuta u vazduh 1930. obnavlja se pod patronatom Vladimira Putina, baš kao i džamija koja će biti najveća u Istočnoj Evropi.

- Odakle ste? - pita nas konobar u kafiću gde smo svratili da predahnemo.

- Iz Srbije, a on izgovara: - Aaaa, braća.

Čaša kvalitetne votke košta 180 rubalja. Za toliko se može kupiti tri kilograma jabuka ili pola kilograma piletine. Ili natočiti više od tri litra benzina. Ovo poslednje je prava tablica vrednosti, barem što se tiče našeg vozača Vitje, koji se u sitne sate očajnički motao oko hotela tražeći neku kap alkohola. Pohvalio nam se da je od žene stariji 20 godina i da ga ona podmlađuje. Za jetru nam ništa nije rekao.

Hram u prestonici koji se obnavlja pod patronatom Putina,foto M.B.

Ko neće da sipa gorivo (ono pravo), može do Jalte trolejbusom. To je najduža linija te vrste u Evropi. Biser Crnog mora u kojem su Staljin, Čerčil i Ruzvelt krojili sudbinu sveta ukazuje se posle 40 minuta vožnje. Oronule sive zgrade, kao posramljene starice uzmiču pred lepoticama koje pod staklenim licem kriju skupocene apartmane. Kažu nam da je kvadratni metar papreno skup, ali i da stan tamo ima i aktuelni predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski.

Slučaj je hteo da u predivni Livadijski dvorac, koji je projektovao čuveni i nama dobro poznati Nikolaj Krasnov, stignemo baš u danima kad se obeležava 30 godina od pada Berlinskog zida. Za masivnim stolom od orahovine u letnjikovcu Romanovih, temelje su mu ovde postavili Staljin, Čerčil i Ruzvelt - Nemačka je tada podeljena na istočnu i zapadnu. Tog bedema odavno nema, ali se gvozdena zavesa nepoverenja na Krimu između Ukrajine i Rusije uveliko podigla. Ono što smo tamo videli ostavlja nas u uverenju da će se poluostrvo teško vratiti u zagrljaj Kijeva. Osim ako se opet ne pojavi neki novi Hruščov.

Naš reporter na mestu na kojem je knez Vladimir Ruse uveo u pravoslavlje,foto M.B.

VRANGEL I RAZARAČI

OSIM Krasnova, koji je Beogradu podario neke od najlepših zgrada, kopča Krima i Srbije je i general Vrangel. Tamo gde su beli Rusi posle ratnog sloma plačući ubijali svoje konje i peli se na lađe bežeći u izgnanstvo, sada su moćni brodovi Crnomorske flote, koja, osim što brani, u budžetu Sevastopolja učestvuje sa čak 60 odsto. Doduše, mi smo zatekli samo jedan, a na pitanje francuske novinarke - pa gde su vam razarači i mornari, guverner Mihail Razvožaev je sa osmehom odgovorio:

- Tu su oni. Ništa ne brinite.

Ratni brod u Sevastopolju,foto M.B.

UHAPŠENO 120 FUNKCIONERA

U POSLEDNjIH pet godina na Krimu je zbog korupcije uhapšeno 120 funkcionera na različitim nivoima. Izgleda da najviše žulja fotelja ministra saobraćaja, jer za isto vreme u ovom resoru je promenjeno čak 12 ljudi. Verovatno je reč o preventivi, pošto se uveliko, pa i noću, gradi auto-put "Tavrida" dug 235 kilometara. Ulaganja Moskve su ogromna, a šesti prst ne miruje. Putin je očigledno zato za gubernatora Sevastopolja postavio svog poverljivog čoveka koji je na to mesto došao iz - Sibira.

Kadeti u Konstantinskoj bateriji u Sevastopolju,foto M.B.

ANEGDOTA O KONGRESMENIMA

NOVINARSKA tura završena je u Moskvi, gde nam je tokom konferencije Andrej Klimov ispričao interesantnu anegdotu:

- Pre izvesnog vremena bio sam domaćin 20 kongresmena iz SAD, ali su oni tvrdoglavo insistirali na tome da sastanak protekne bez prisustva medija. Da li znate da za ta tri sata niko nije nijednom rečju pomenuo Krim, a kad su došli kući odmah su počeli da govore o agresiji, aneksiji, teroru Moskve...