PARIZ - OD STALNOG DOPISNIKA


NA Srpskom vojničkom groblju u Tijeu, na večnoj straži, počivaju junaci. Neki od njih, ranjeni, u agoniji, ovde su prebacivani, najpre na obalu, francuskim lađama, a zatim i kopnom, u Pariz, na lečenje. Drugi su, u regimentama tadašnjeg najvećeg saveznika, ratovali na francuskom i belgijskom frontu. Ranjeni, pa podlegli ranama.


PROČITAJTE JOŠ -Nekoliko dana se nalazila pored baze američke flote: Kako je sovjetska podmornica probila nepremostivu liniju odbrane SAD


Među sahranjenima je i Svetozar Stanković. Obilazi ga, na godišnjicu primirja, njegova praunuka Nataša Stanković (34). Životni put doveo je baš u Francusku.

- Mnogo mi znači da dođem ovde i obiđem grob svog pradede. To je deo mene - kaže Nataša.

Na grobovima nekih od starih ratnika na groblju u Tijeu ispisana su nerazgovetna imena. Umirući, sricali su ih, kao poslednji pozdrav, medicinskim sestrama koje su, na njima stranom i nepoznatom jeziku, pokušavale da ostave tačan trag. Nekada je ime ostalo upisano nečitko na ceduljici ili zdravstvenom kartonu.

TAKO je i Svetozar "dobio" prezime - Spazio. Ali, za njega se zna zašto je to tako.

- Francuzima je bilo teško da ga zovu Svetozar, pa su mu dali nadimak Spazio. I sam je o tome pisao u jednom od svojih pisama. To je, onda, bez prezimena, ostalo zabeleženo i na grobu - pojašnjava naša sagovornica.

Svetozareva praunuka podseća da je njen predak ratovao u balkanskim ratovima u činu podnarednika. U Prvom svetskom ratu bio je narednik, u medicinskoj službi, pa je tako stigao i do Francuske, prateći naše ratnike.

- Pisao je porodici u Srbiji da mu je teško u tuđini. Naročito mu je bilo teško što je svom rođenom bratu Milutinu morao da amputira nogu iznad kolena - prenosi Nataša.

Milutin se, ipak, vratio u Srbiju, ali ne i Svetozar.

- U jednom pismu je napisao da će, konačno, da se vrati. Prabaka ga je čekala, ali nije došao. Posle je iz Francuske stiglo pismo u kom je pisalo da je umro prirodnom smrću. Sahranili su ga na Tijeu - veli njegova praunuka.

OD PEĆI DO PARIZA PORODICA Stanković je poreklom sa Kosova i Metohije, iz Peći, odakle se, u Vladičin Han, gde je rođena i Nataša, preselio Svetozarev deda. Sad ih, voljom sudbine, ima i u Parizu.

SVETOZAR Stanković je rođen 24. aprila 1878. Bio je na pragu svojih četrdesetih kad je umro, a za sobom je ostavio šestoro dece, pet kćeri i jednog sina.

U pismu koje je Leni u Vladičin Han stiglo iz Francuske, navedena je i parcela na kojoj je sahranjen. Kasnije, grob je obilazila njegova kćerka, Natašina baka Jovanka, sa svojim sinom, ocem naše sagovornice, Petrom. A onda je životni put Natašu, pre šest godina, iz Vladičinog Hana doveo baš u Pariz.

- Po zanimanju sam magistar ekonomije. Radila sam u Vranju u banci, a onda sam krenula za suprugom Dejanom do Francuske - prenosi svoju ličnu priču.


Nataša Stanković na pradedinom grobu

Trenutno čuva njihovo troje dece. Ognjen (11) i Lena (9), koja nosi ime po prababi, rođeni su u Srbiji, a najmlađi Maksim (2), u Parizu.

- Sada živimo u Bondiju, nedaleko od Pariza. Iskreno, lepo nam je. Navikli smo se. Ali, naravno, nedostaju nam Srbija i Vladičin Han. Kad god možemo, odemo kući na odmor.


ZAHTEV ZA PROMENU PREZIMENA NA GROBU

NAŠA sagovornica ističe da je porodica kod francuskih vlasti pokrenula postupak da se na grobu njihovog slavnog pretka stavi pravo prezime. Tako bi uskoro uz ime Svetozar i nadimak Spazio, trebalo da se pojavi i - Stanković.