Iako sam odrastao u siromašnoj porodici, za knjige i novine uvek je moralo da bude para. Kada sam 1969. godine otišao na privremeni rad u Francusku, morao sam da prođem po četiri-pet kvartova da bih došao do prodavnica u kojima su se prodavale jugoslovenske novine. Nažalost, "Večernjih novosti", koje su mi u zavičaju bile izvor informacija, tada nije bilo u Parizu. Kada su devedesetih godina prošlog veka počele da se štampaju u Frankfurtu i mogle da se kupe na svim većim trafikama, bio sam presrećan. "Novosti" su mi bile hrana u tuđini.

Ovako priča francuski penzioner Slobodan Kojičić, iz Lapova, dok nam pokazuje ukoričene tekstove iz našeg lista.

PROČITAJTE JOŠ -Donosili mu ih u Libiju: Mnogi su tražili sitnice iz otadžbine, a ja sam ih molio da se vrate s "Novostima"

Čim se pojavilo evropsko, odnosno izdanje "Večernjih novosti" za zapadno tržište, kupovao ih je svakodnevno. Kada bi dolazio automobilom, dovozio bi ih u svoje Lapovo i pakovao. Deo tiraža kamionom su mu dovezli prijatelji iz Makedonije, a sve što je ostalo, doneo je kada se pre 12 godina preselio iz Pariza. Iako je imao na hiljade primeraka, nije mu bilo teško da svaki prelista, da iseče zanimljive kolumne i komentare, sve tekstove o Lapovu i okolnim opštinama, kulinarske recepte... Onda ih je tematski složio, zalepio na papir i odneo kod knjigovesca da ih poveže i ukoriči.

- Ne znam koliko imam takvih knjiga. "Novosti" sam nastavio da čitam i ovde, jer su to novine kojima verujem. Jednostavno, ne mogu da zamislim dan bez njih. Čim ih pročitam, isečem tekstove o onome što me interesuje i ponovo "pravim knjige". Ukoričio sam sve tekstove prof. dr Ljubivoja Stojanovića, protojereja, kolumne Miroslava Lazanskog, "lični stav" dr Darka Tanaskovića, sve tekstove o mom mestu i okolnim gradovima. Možda imam najviše "knjiga" s kulinarskim receptima, koje sam, doduše, sakupljao i iz drugih novina. Imam ludu ideju - da napravim neobičan izazov. Ako neko ima veći broj recepata i novina o kulinarstvu, pokloniću mu sve moje - sa osmehom priča Kojičić, i dodaje da je napravio i pet "knjiga" od tekstova iz svih novina u Francuskoj koje su pisale tokom svih 78 dana NATO bombardovanja.

Dok sa suprugom Canom Petrović prelistava svoja "dela", naš sagovornik svakodnevno nestrpljivo iščekuje novo izdanje "Večernjih novosti" i raduje se predstojećem Sajmu knjiga, kako bi novim naslovima obogatio zavidnu kućnu biblioteku.



ŠAMPANjAC IZ "KONKORDA"

Kojičić ima i "mercedes", "folksvagen", "pežo", "volvo", "sitroen", "fijat 500L", jedinstvene primerke automobila u kojima su se vozili srpski kraljevi i Hitler. Ali, ne u garaži, već u vitrini. Reč je, zapravo, o originalnim replikama svih evropskih maraka automobila iz 19. i 20. veka, na kojima mogu da se otvaraju vrata i pomera volan.

- Imao sam oko 800 flaša francuskog vina, ali sam neke poklonio, a neke otvorio u posebnim prilikama, pa bezbroj flaša šampanjca, konjaka, viskija, ruma, domaćeg pića... Najdraže su mi dve flaše šampanjca koje su poklonjene prvim putnicima na "Konkordovom" letu iz Pariza za Njujork i London. Dobio sam ih, jer sam tada radio na aerodromu - kaže Kojičić, i dodaje da je postao kolekcionar raznih stvari zbog čežnje za zavičajem.

Naš sagovornik ima i kolekciju od oko pet hiljada markica - među kojima mu je najvrednija kompletna serija markica Rajha s likom Hitlera, komplet Napoleonovih vojnika od olova, kolekciju vozića, aviona, gramofonskih ploča...