Za ovih pet decenija, koliko se bavim kamenorezačkim zanatom, bilo je svakakvih mušterija i raznih zahteva šta da bude uklesano na spomenicima, da sam se neretko krstio i levom i desnom rukom. Neki domaćin bi tražio da u granitu nacrtam par konja, ili volova, lampek za pečenje rakije, zanatlije čekić, nakovanj, libelu, vanglu za malterisanje, čak i čitav strug, a zbog jednog teksta na spomeniku, u kom je otac nagrdio sinove, dospeo sam i na sud.

Ovako priča Momčilo Davidović iz Popučaka kod Valjeva, čiji su preci počeli da se bave ovim zanatom još pre 130 godina. Kamenorezac je, veli, u selu Osladiću, odakle su Davidovići, prvo bio njegov deda Žarko, zatim otac Živko, te četiri strica. Svojom rukom je, između ostalog, izradio i spomenik znamenitom ocu Justinu Popoviću, koji počiva u manastiru Ćelije kod Valjeva.


PROČITAJTE JOŠ: Voli Zvezdu i ljute papričice: Za Aleksandrove vatrene soseve i lude kombinacije čuli i u Australiji (FOTO)



- U ovom poslu moraš da imaš živce jake kao granit, da svakog saslušaš, imaš razumevanja, ispuniš sve želje kad je narudžbina spomenika u pitanju - kaže Momčilo. - Oni, skloni dobroj kapljici, dešavalo se, tražili su da na spomeniku stoji stih narodne pesme uz koju su lumpovali, crtao sam utovarivače, bagere, kućne ljubimce. Jedan čovek, opet, kad je spomenik bio gotov, zahtevao je da promenim njegovu fotografiju, da umesto kačketa ima šešir i da docrtam kravatu.

Doživeo je i da su dva sina, iz jednog valjevskog sela, koji su u zavadi, kod njega, u inat jedan drugome, naručili istovetne spomenike za roditelje. Razlika je bila samo u imenima onih koji spomenik podižu. Na grobnom mestu, spomenici su stajali - jedan iza drugog. Opet, u Mionici, tražili su da sa spiska onih koji podižu spomenik bude izbrisano ime zeta, jer se u međuvremenu ćerka razvela.

- Na spomeniku koji je sin podigao roditeljima, na groblju u okolini Valjeva, čak pet puta sam morao da brišem ime njegove supruge - Čovek se pet puta razvodio i ženio, a na grob roditelja novu suprugu nije smeo da dovede, dok ime prethodne ne bude uklonjeno. Umalo na sudu, jedared, da nagrabusim, jer su me tužili sinovi, zbog teksta o njima koji je na svom spomeniku naručio njihov otac. Srećom, izbegao sam probleme, jer smo se na sudu izmirili. Šta ću, moje je da radim kako mušterija zahteva.

Danas, ističe, beli venčački mermer manje se koristi u izradi nadgrobnih spomenika. U modi je uglavnom italijanski granit svih mogućih boja. Nedavno, jedna mušterija zahtevala je spomenik veličine tri sa dva metra i još veći, ako može. Grobnice se kreče, opremaju nameštajem, tepisima, strujom...

- Dođe, jednom, žena, naruči spomenik, plati pošteno, uz uslov da za to ne znaju njen suprug i sinovi, zbog čega, nisam pitao, nije moje da znam - navodi Momčilo. - Čovek kome je preminula supruga, od tuge za njom zahtevao je da u porodičnoj grobnici, na pregradi između njihovih humki, naknadno napravim prozor, da, kaže, budu zajedno kad i on ode na onaj svet. Taman kada sam dve nedelje od njene sahrane rešio da to uradim, eto njega, sav srećan, kaže: "Majstore, batali prozor, ja se oženio!"


PROČITAJTE JOŠ: Kako je srpska vojska “vaskrsla” iz pepela i potukla Turke kod Kumanova


"SINGERICA" I SATARA SA PANjEM

- Bilo je primera da žena naruči spomenik za sebe i muža, koji je preminuo, ali ni za živu glavu neće da se stavi njena slika i upiše ime - kaže Davidović. - Jedan deda iz Dokmira tražio je da mu na spomenik, podignut za života, uklešem imena svih potomaka, kojih je toliko da ne bi mogli da stanu na granitnu ploču. Na kraju, umesto njihovih imena, stoji da spomenik, između ostalih, podižu 52 unuka i 49 praunučadi. Baka sa Orovičkih planina zahtevala je da na njenom spomeniku nacrtam staru šivaću mašinu "singericu", a jedan kasapin - sataru sa sve mesarskim panjem. Ima i onih koji spomenik sebi za života podižu, jer im je tako rekla - vračara.