U SUSRETU sa veličinom, organizacijom, arhitekturom, bogatstvom i redom koji vlada u Kini, pitanje se nameće samo po sebi - ako je komunistički sistem sve to tako dobro napravio, šta mu to onda fali? Izgleda ništa, sudeći po gotovo svim zapadnim brendovima čije reklame šljašte na svakom koraku u Fošanu, gde košarkaši Srbije biju bitke prvog kruga na Svetskom prvenstvu.

Nisu zapadnjaci gadljivi na juane, bez obzira na to što je Mao Cedung na svakoj novčanici. Dobro znaju da ih Kinezi imaju i da im je standard neprestano u usponu. Uostalom, i Beograd beleži rast broja kineskih turista. Sve što može da se kupi bilo gde u svetskim metropolama, može se pronaći i u ovom gradu od sedam miliona stanovnika, na jugu Kine. A kako drugačije i može da bude, s obzirom na to da je Kina najveći svetski proizvođač, najveći svetski izvoznik i druga najveća ekonomija sveta. Oni koji su trenutno prva ekonomija, znaju da nije daleko dan kada će zameniti mesta.

ONO što je u ovoj priči bitnije je da smo se sreli sa retko toplim, srdačnim, blagorodnim i nasmejanim ljudima. Uprkos teškoćama u organizaciji i mukama sa internetom, Kinezi probleme rešavaju uz osmeh i blagi naklon. I kada vam nije ni do čega, jer veze sa Beogradom nema, ne možete na njih da se ljutite... Kada su u pitanju Srbi i Kinezi, tu baš nema mnogo dodirnih tačaka, ali jedno nam je zajedničko. Nemaju živaca da trpe gužve i zastoje u saobraćaju. Ali, i u tom slaganju se brzo razilazimo. Dok kod nas nervozni vozači "legnu" na sirenu, a najnervozniji prekrše odmah sve što se može prekršiti od saobraćajnih propisa, po sistemu "ja ću gde ja hoću i kako hoću", u Kini se zadržavaju samo na upotrebi sirene. Za nešto više od toga treba, ipak, imati nešto što se ovde ne sme napisati, a svi znaju šta je... Dakle, svaka gužva se u Fosanu završava bez izlaženja iz automobila i potezanja pesnica ili oružja...

Pročitajte još - "NOVOSTI" ZAVIRILE U ZONU IZVAN RUTINE SRPSKIH REPREZENTATIVACA: Kad nema "sonija", u šetnju do "Starbaksa" (FOTO)

SUSRET sa ovim delom Kine protiče i u privikavanju na nešto čega u našim krajevima nema - reč je o stopostotnoj vlažnosti vazduha. Diše se, ali osećete kao da vam se neki nevidljivi lepak lepi za pluća. Noćna temperatura ne ide ispod 26 stepeni, danju se penje do 36, ali visina celzijusa nije problem, koliko je vlaga. Dovoljno je samo da stojite napolju i bićete mokri za nekoliko minuta. Vrlo brzo sunčani dan se pretvori u pljusak, posle koga tek nastaju ozbiljne disajne muke, kada megalopolis počne da isparava. Uz to, čim se izađe bez kišobrana, u roku od dva minuta će da pljusne. Ako se vratite po kišobran, za dva minuta će da sine sunce a topla kiša će početi da guši isparenjima...

Reporteri "Večernjih novosti" u Fošanu, Vladimir Preradović i Momčilo Popović


Koliko god je na kolovozima red, ako ste pešak "na svojoj teritoriji", na trotoaru, preti vam ozbiljna opasnost od biciklista! Oni voze kuda hoće, iako imaju jasno obeležene trake. Pritom, tu je pravi spektar - od običnih, preko električnih bicikala, koje i ne čujete, do raznih "sokoćala" koja prevoze robu i raznose hranu. I sve bismo to još kako-tako preživeli da oni ne voze, što bi naš narod rekao, kao muve bez glave. Posle dva dana hoda "sa glavom koja se okretala 360 stepeni", kako bi na vreme uočila odakle stiže opasnost, bilo je jasno da treba ići svojim putem, pa ako imate sreće, dobro je. Prepustiti sudbinu u ruke kineskih biciklista značilo bi da se spas od površine zemlje nalazi ispod zemlje.

Trojica domaćina objašnjavaju kolegi Preradoviću kako stići do menjačnice


Fošan je sa sedam miliona stanovnika predgrađe Gvangdžoua, koji ima osam miliona žitelja i sa kojim je povezan metroom. Ukupno - 21 linija. Na svakom ulazu čeka vas ljubazno obezbeđenje koje će vas zamoliti da svoje stvari stavite na pokretni skener. Karte možete da pazarite na automatima, a cene im određuje kilometraža koju prelazite na šinama. Vožnja do četiri kilometra je dva juana (30 dinara), a zatim raste po jedan juan do osmog, odnosno 12. kilometra. Četiri juana (60 dinara) potrebno je novinarima iz Srbije za prevoz od stanice Zumijao do dvorane u kojoj nastupa naša reprezentacija u grupnoj fazi takmičenja SP. Naravno, ne računate vi koja je kilometraža, već se u tri poteza ukuca stanica na kojoj se izlazi, a mašina sve izračuna. Vaše je da ubacite potreban broj juana. Dovitljivi Srbi su se dosetili da bi mogli da ukucaju neku stanicu pre pa da izađu kasnije, ali niko u Kini neće da se zamera opštem redu.

Svi su srdačni i druželjubivi


Pročitajte još - ČUDESAN SUSRET ISPRED DVORANE U FOŠANU: Pobedite Amerikance!

ONO što jeste problem u susretu sa Kinezima je sporazumevanje. Čak i tradicionalno snalažljivim Srbima, koji vrlo dobro barataju "i nogama i rukama" kada treba prevesti neprevodivo, u Kini nije lako. Engleski je malo kome poznat. Ali čak i kad počnete da se sporazumevate nogama i rukama, srpska verzija tog znakovnog pisma nije kompatibilna sa kineskom. Tu na scenu stupaju kineska predusretljivost, ljubaznost i želja da pomognu strancu. Ako ne znaju šta ih pitate, primeniće sistem "ako ja ne znam, znam ko možda zna". Često se desi da ni "druga ruka" ne shvata šta pitate. Na kraju će se, ipak, uvek naći neko ko će shvatiti problem ili će vas uzeti za ruku i odvesti tamo gde treba.

Svi poznati svetski brendovi imaju svoje prodavnice


Tako je kolega Vladimir Preradović pronašao menjačnicu posle dvodnevne potrage. A menjačnica je bolja opcija od banke, u kojoj zbog obične zamene deviza možete da ostanete i dva sata. Kinezi sprovode procedure, a kad ih sprovode, onda to rade onako kako im posao nalaže. Papirologija traži svoju žrtvu, jer treba popuniti "mali milion" formulara, kao kada kod nas tražite kredit za stan. Uz to, treba da vodite računa o tome da vas "ne uhvati" pauza. Traje dva sata i za to vreme Kinezi ručaju i - spavaju. Devize će vam zameniti, ali kada prođe pauza!

Vožnja metroom do 4 kilometra staje dva juana (30 dinara)


ZA DECU NIŽU OD 1,2 METRA - VOŽNjA ZA DžABE

JEDNA od posebnih zanimljivosti je i plaćanje vožnje metroom za decu. Ako je dete niže od 1,2 metra, vozi se džabe, i to je princip po kome deca plaćaju ulaznice.

U metrou bi mogla da padne i opklada za ozbiljan novac - ko uspe da pronađe bilo kakav papirić, otpadak ili opušak, mogao bi da se obogati.

Biciklisti voze "kao muve bez glave"


KLIMA - DA SE SMRZNEŠ

U FOŠANU je gotovo sve klimatizovano, uključujući i metro. Problem za Balkance je to što kada Kinezi klimatizuju, oni to našteluju tako da se smrzneš. Onda čovek ne zna gde je gore, napolju, na paklu, ili negde unutra, "na mrazu".

Vozni park za rubriku "ima se, može se"


TAKSIJEM 10 KM - ZA 450 DINARA

U KINI je jedan od problema i kako objasniti taksisti gde želite da stignete. Možete slobodno da izgovarate jasno, glasno i sporo destinaciju, na primer "hotel Hilton" (gde je smeštena reprezentacija Srbije), ali to neće pomoći.

Dva su rešenja - da neko upućen na kineskom napiše adresu ili da recepcioner pozove vozilo, kako bi neko od službenika vozaču kazao gde da vozi. Vama ostaje samo da kažete taksisti "ni hao" (dobar dan) i da se opustite. Start je osam juana (120 dinara), ali on uključuje i bar nekoliko kilometara vožnje. Od hotela, gde su smešteni novinari, do hotela naše selekcije, ima bar desetak kilometara, pa nam taksimetar kuca 30 juana (450 dinara). To je, otprilike, razdaljina od Miljakovca do centra Beograda.

Kupovina karata za metro