Branio srpstvo, pa izgubio glavu

ISTORIJA Vasojevića, najvećeg, kako sami kažu, srpskog plemena, puna je znamenitih ličnosti, slobodara i umnih ljudi, ali i onih čija su dela u međuvremenu pala u "senku zaborava".

Jedan od njih je Radoje (Novakov) Raičević Šćekić iz Gornjih Sela kod Berana, dobrovoljac, koji je iz daleke Amerike došao da brani srpstvo i otadžbinu u Prvom svetskom ratu. Čovek, kome su 9. jula 1941. godine ponudili da bude "poslanik Crnogorskog sabora", sa gnušanjem je odbio da bude učesnik u prljavom poslu crnogorskih separatista, koji su uz pomoć fašističke Italije hteli da stvore suverenu Crnu Goru.

Bio je to prvi, javni istup Radojev, posle drugog dolaska iz Amerike u zavičaj. Amerikanac, kako su ga zvali u Beranama, našao je mesto u sećanjima pesnika i publiciste Vulka Šćekića.

- Po završetku Velikog rata Radoje se vratio u Ameriku. Da bi ostvario svoje snove, 1924. godine vraća se u svoje rodno Berane i te godine izgradio je hotel "Ameriku". Potom se vratio u SAD, ali se Amerikanac, kako su ga u Beranama iz milošte zvali, vratio pre Drugog svetskog rata - piše Šćekić, o Radojevom dolasku na obale Lima iz Silvestera u Džordžiji, gde se bavio hotelijerstvom.

PROČITAJTE JOŠ - Pred Milunkom popustio i budući kralj

Kao istinski i provereni rodoljub, piše dalje Šćekić, Radoje se aktivno uključio u opštenarodni ustanak pri formiranju Prvog narodnooslobodilačkog odbora u Beranama. Ali, kada dođe do političkog rascepa u narodu, kao uglednog čoveka svi ga htedoše privući na svoju stranu. Četnički pokret ga je imenovao za komandanta odreda Gornjih Sela, ali on to imenovanje nije prihvatio, svestan da će ta podela odvesti u veliko bratoubilačko krvoproliće.

- Odbio je i crnogorske separatiste. Kao rodoljub i Srbin Radoje nije želeo da se prikloni nijednoj političkoj opciji kojom bi sebe svrstao protiv drugog dela svog naroda. Da bi izbegao dalje neprijatnosti, Radoje se preselio u Beograd gde je bio sve vreme rata - ističe Šćekić u knjizi.

Radoje Raičević Šćekić

Za to vreme, terasa njegovog hotela "Amerika", bila je najpoznatija govornica u Beranama. Svi koji su osvajali vlast u varoši Berane, koristili su je za svoje potrebe.

- Sa nje su se i partizani i četnici i Italijani obraćali narodu, držeći vatrene političke i ratne govore - priča istoričar Goran Kiković, koji se bavio i stradanjem Radoja u poratno vreme. - Vlast okrenu naopako Hristove reči u "Ko nije sa nama, protiv nas je". Tako je vlast za sebe prisvojila pravo da čak i ubije onog ko sa njom ne deli ista politička ubeđenja.

PROČITAJTE JOŠ - Milunka Savić - heroina za sva vremena

U svim krajevima nemilosrdno su se punili "lisičji potoci i jaruge protivnicima države i naroda". Često nije bilo ni želje ni vremena da se utvrdi istina o punoj odgovornosti svakog optuženog.

Kiković dalje kaže kako je po povratku u svoju državu i među svoj narod deo rodoljuba stradao "kao saradnici pete kolone", a koji su igrom slučaja preživeli muke zloglasnih logora Mathauzen, Aušvic i drugih. Istoričar naglašava da je "nastalo opasno vreme", jugoslovenstva, bezbožnika i bezbožništva. Radoje Raičević Šćekić tada je govorio:

- Došla sloboda, a nisi slobodan, ni ti ni tvoj narod. Je li ovo narod za čiji spas i slobodu se borih u Prvom svetskom ratu, kao dobrovoljac iz Amerike. Kakva je ovo sloboda, Bože moj.

Radoje je, kao i drugi rodoljubi koji nisu bili za komunizam, dobio "senku" da ga prati i na njega motri, priča Kiković. U jednu kišnu noć godine 1946. dok je Radoje lagano prelazio beogradski Brankov most (koji je to ime dobio mnogo kasnije), odjeknula su tri hica. Sva tri behu ispaljena u leđa Amerikanca, čije je telo završilo u reci. Žena koja je ovo videla sve je potanko ispričala miliciji. Ali, nikakve istrage, niti kazne za Radojeve ubice nije bilo.

Hotel „Amerika“ Foto Privatna arhiva Foto privatna arhiva