VEROVATNO da je Kruševac ispustio šansu da bude mesto gde je svoje slavno vojevanje za oslobođenje srpskog naroda otpočela neustrašiva Milunka Savić (1890-1973), kojoj su nedavno, pred njenim potomcima, odali počast i predsednici Francuske i Srbije, Emanuel Makron i Aleksandar Vučić. Hroničar i istraživač kruševačke istorije, Miloš Stojadinović, predočava, za "Novosti", da je najodlikovanija učesnica balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, u želji da obuče vojničku uniformu, pravo iz rodne Koprivnice, kod Raške, prvo pristigla u kasarnu 12. pešadijskog puka "Car Lazar" u Kruševcu.

- Davne 1937. godine Spasoje Đorđević, tadašnji novinar dnevnih novina "Pravda", uradio je intervju sa junakinjom Milunkom Savić, u kome je ona govorila o ratnim podvizima i rešenosti da stupi u vojsku kao jedna od malobrojnih žena dobrovoljaca - priča, za "Novosti", istraživač Miloš Stojadinović. - Tako rešena da se bori za slobodu otadžbine, uputila se prvo u Kruševac. Tu ju je u kasarni sačekao kapetan prve klase Laza Lazarević. I, naravno, bio je zatečen. Nije mogao da poveruje da tako mlada devojka želi da bude dobrovoljac.

KAPETAN Lazarević je počeo da odvraća Milunku od njene namere. Govorio joj je da je mlada, da ne zna šta je rat, da u ratu ima mnogo muka. Neustrašivoj devojci predočio je kako u borbi može biti osakaćena, a da se može dogoditi i da pogine.

- Znam ja to. Sve znam. Ali hoću! - odgovorila mu je bez mnogo dileme Milunka Savić u tom kraćem razgovoru u kruševačkoj kasarni, koji je pribeležen u Milunkinom intervjuu "Pravdi".

Kako Spasoje Đorđević piše dalje, Milunka je bila odlučna u svojoj nameri i kapetanu Lazareviću nije ostalo ništa drugo nego da pokuša da sa njom postigne kompromis. Ponudio je Milunki da je primi kao bolničarku. Heroina je sebe videla samo u vojnim redovima. Kako ne bi snosio odgovornost za nju, kapetan Lazarević je Milunku poslao u Vojnu komandu Šumadijske divizije u Kragujevcu, gde su joj takođe ponudili rad u bolnici. I u Nišu, gde je u to vreme bila baza Vrhovne komande i Ministarstva vojnog, dočekao je isti odgovor.

Foto Arhiva M. Stojadinovića


TVRDOGLAVO uporna, Milunka Savić je došla do Nikole Pašića, koji nije uspeo da je odgovori, ali joj je dao 25 dinara za kartu do Kragujevca i preporuku da se javi generalu Petru Bojoviću. U to vreme, načelnik štaba Vrhovne komande obratio se lično regentu Aleksandru Karađođeviću.

Pročitajte još: Milunka Savić - heroina za sva vremena

- Ja hoću u rat, visočanstvo. Ako mi ne dozvolite, ja ću u hajduke, na Goč planinu - izgovorila je Milunka pred regentom, koji je napokon popustio i odredio da joj se da uniforma, duboko ubeđen da će dobrovoljka pobeći posle prve razmene vatre.

Takav scenario, kao što je pokazala istorija, ne samo da se nije obistinio, već je Milunka Savić, zbog izuzetne hrabrosti i veštine u ratovima u kojima je bila četiri puta ranjena, odlikovana Zlatnom Karađorđevom zvezdom sa mačevima, Zlatnom medaljom "Miloš Obilić", Spomenicom - Prvi svetski rat, Albanskom spomenicom, a dva odlikovanja dobila je baš od Francuza, koji su je nazvali "srpskom Jovankom Orleankom": Ratni krst 1914-1918 sa zlatnom palmom i Orden Legije časti četvrtog i petog reda.

Miloš Stojadinović


IMA DVE ULICE

IAKO joj nije bilo suđeno da se priključi vojnicima u kruševačkoj kasarni "Car Lazar", Kruševac ipak nije ostao dužan Milunki Savić. Odlukom Skupštine grada, jedna ulica u gradu i glavna ulica u selu Jasika, kod Kruševca, nosi ime srpske heroine. U Jasici, gde je rođen i slavni kompozitor Stanislav Binički (1897-1942), pre dve godine je na Spasovdan postavljena i spomen-ploča Milunki Savić.