Nemački vojnici bez odštete

NEMAČKI državljani koji su tokom bombardovanja bivše SRJ u proleće 1999. godine bili vojnici Bundesvera na zadatku u BiH i na Kosmetu zahtevali su od svoje države odštetu zbog izloženosti osiromašenom uranijumu. Pored toga, parlamentarna frakcija evroskeptične stranke Alternativa za Nemačku (AfD) tražila je od vlade mišljenje o štetnosti ove municije po zdravlje ljudi, budući da se zbog toga "svađaju" različite naučne studije. Zvanični Berlin odbacio je odštetne zahteve kao neosnovane.

Nadoknadu je tražilo 220 bivših pripadnika Bundesvera, ali kabinet kancelarke Angele Merkel ne namerava da je isplati. U negativnom odgovoru kaže se da nije dokazano da su nemački vojnici trpeli bilo kakve zdravstvene posledice zbog kontakta sa ovom municijom, koja je, pre svega, korišćena u protivtenkovskim avionskim bojevim zrnima, namenjenim uništavanju oklopa.

- Rezultati studije uticaja osiromašenog uranijuma pokazuju da na mestima gde je ova municija korišćena ne postoji gotovo nikakav rizik od radijacije, a toksikološki rizici mogu nastati samo pod vanrednim okolnostima, koji se do ovog trenutka nigde nisu iskazali - naglašava vlada u saopštenju.

PROČITAJTE JOŠ - Istina o uranijumu duboko skrivana

Isti ishod doživljavale su tužbe koje su vojnici podnosili ranijih godina. Nemački mediji podsećaju da je 2008, na tadašnjih 229 podnetih tužbi i na zahtev frakcije Levice u Bundestagu da se ovo pitanje razreši, vlada Merkelove takođe odgovorila negativno. Tada je ocenjeno da dugotrajna studija na veteranima nije potrebna, jer ne postoje informacije o štetnosti upotrebljene municije po zdravlje. Tada, doduše, kako naglašava nemački internet portal "T-onlajn", nije bilo eksplicitno reči o osiromašenom uranijumu.

- Tek sa aktuelnim pitanjem koje je postavio poslanik AfD Berengar Elsener fon Gronov postaje jasno da ni budući odštetni zahtevi neće biti prihvaćeni - zaključuje ovaj medij.

"A-10 tanderbolt" koji je najčešće ispaljivao bombe sa osiromašenim uranijumom

Uz studiji o dejstvu osiromašenog uranijuma, koju je na svom sajtu objavila austrijska vojska, navodi se da se može zaključiti da jedino direktno udisanje supstanci na ratnim područjima može predstaviti određenu opasnost za zdravlje ljudi. Opasnost može nastupiti zbog hemijskih, a ne radioaktivnih karakteristika ovog materijala, i to samo ako se u većim količinama unese u organizam kao deo nekog rastvora.

- Civilno stanovništvo, pripadnici humanitarnih organizacija i mirovne trupe teško da su udisali taj materijal u tim količinama. Ipak, dugoročniji direktan kontakt sa osiromašenim uranijumom, poput komadića municije, trebalo bi izbegavati - navodi Vojska Austrije.

PROČITAJTE JOŠ - NATO BOMBARDOVANjE: Posle bombi više dece ima rak

Obeštećenje su, posle višegodišnje borbe pred sudom, ipak dobili italijanski vojnici, koji su učestvovali u NATO akcijama na Kosovu. Pošto je ustanovljena Komisija za istragu, isplaćeno je prvih 30 miliona evra žrtvama osiromašenog uranijuma. Od 1999. godine do lane, preminulo je 360, a obolelo više od 4.000 italijanskih vojnika izloženih dejstvu osiromašenog uranijuma, a među njima je veliki broj onih koji su bili na Kosovu.

Jedna od kolona koju je bombardovao NATO

LEKARI ZA ZABRANU

STUDIJE Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne organizacije za atomsku energiju negiraju da postoje bilo kakvi posebni rizici. Međunarodna organizacija lekara protiv atomskog oružja ističe, međutim, da postoje nedorečenosti u objavljenim studijama, zbog čega poziva na preventivnu zabranu upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom dok se pouzdano ne utvrde dugoročni efekti izlaganja uranijumu - piše portal "T-onlajn".