KOD dece uzrasta od pet do devet godina, rođene posle 1999, postoji tendencija rasta obolevanja od malignih bolesti, pre svega bolesti krvi. Na tu grupu dece nedvosmisleno je delovao neki toksični faktor koji ju je učinio osetljivijom za obolevanje od najtežih bolesti u odnosu na druge generacije istog uzrasta. Sada je od suštinskog značaja da se precizno odredi uzročnik, jer je u to vreme, osim bombardovanja projektilima sa osiromašenim uranijumom, bilo i mnoštvo drugih ekoloških akcidenata.

Pročitajte još - POSLEDICE NATO BOMBARDOVANjA: Stručnjaci traže pomoć premijerke

Ovo je u utorak saopštio dr Darko Laketić, predsednik Komisije za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine na zdravlje građana Srbije. On je na konferenciji za medije održanoj u Domu Narodne skupštine u Beogradu predstavio prve rezultate naučno-medicinske studije koju je Komisija uradila na osnovu podataka Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" u Beogradu.

- Tokom ovog istraživanja analizirali smo učestalost malignih oboljenja dece rođene u centralnoj Srbiji pre i posle NATO agresije - rekao je Laketić. - Pratili smo učestalost određenih malignih bolesti različitih generacija, ali u istom uzrastu. Usredsredili smo se na podatke o deci, jer kod odraslih postoji mnoštvo drugih faktora rizika, poput pušenja, koji utiču na obolevanje od karcinoma.

Znatan porast obolevanja postojao je i u uzrastu od 15 do 18 godina, ali rezultati, kada je reč o toj grupi, mogu biti poznati tek za nekoliko godina.

- Mi smo zemlja žrtva, koja ne samo iz svojih, već i iz civilizacijskih razloga mora da zna istinu o posledicama NATO bombardovanja po zdravlje stanovništva - kazao je Laketić. - Novca za dalja istraživanja ima, imamo i stručnjake, ali će nam za neka specifična istraživanja biti neophodna savremena, sofisticirana oprema. Nema sumnje da će država i to obezbediti, ili ćemo, u nekim slučajevima, prihvatiti pomoć stranih naučnih institucija.

U centralnoj Srbiji, prema zvaničnim podacima Registra za rak Instituta "Batut", od NATO agresije do 2015. godine obolevanje od malignih tumora povećano je za 29,3 odsto, a umiranje za 19,1 odsto. Zabrinjavajuće su i procene Međunarodne agencije za istraživanje raka za 2018. godinu, koji ukazuju da je među 40 zemalja u Evropi, Srbija na 12. mestu sa procenjenom stopom učestalosti obolevanja od 307,8 na 100.000 stanovnika.

Porast broja obolelih, nažalost, registrovan je i među najmlađima. Na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku, u poslednjih 10 godina svake godine u proseku premine 49 dece uzrasta do 19 godina, a čak dve trećine njih do 15. godine. Najčešći uzrok smrti u dečjem uzrastu bili su leukemije, limfomi i tumori mozga.

Na pogubne posledice bombardovanja među prvima je upozorio prof. dr Slobodan Čikarić, onkolog, predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka. On je, ranije, za naš list rekao:

- Tek 2006. godine naglo je povećan broj obolelih od leukemije i limfoma. U odnosu na 2001, bio je to porast od 59 odsto, dok je stopa umiranja povećana čak 108 odsto. Dakle, posledice dejstva osiromašenog uranijuma i svih drugih kancerogenih agenasa se ne osećaju odmah. Ispoljavaju se tek za pet do 10 godina. Najviše je porastao broj obolelih od sistemskih malignih oboljenja - leukemije i limfoma, jer radijacija najpogubnije deluje na kostnu srž i limfno tkivo. Tek ovih godina uočavamo da raste broj obolelih i od svih drugih vrsta malignih tumora, za koje je period štetnog delovanja od 10 do 30 godina.

Darko Laketić Foto N. Fifić

TUMORI SVE AGRESIVNIJI

DVE decenije posle NATO agresije, beležimo veliki porast obolevanja od autoimunih bolesti, steriliteta, kancera, a maligni tumori se javljaju i u populaciji u kojoj su ranije bili retkost - rekla je ranije, za "Novosti", prof. dr Danica Grujičić, načelnik Odeljenja za neuroonkologiju KCS. - Nedavno smo na gama nožu imali mladića od 17 godina sa karcinomom pluća i metastazama na mozgu! Ranije je to bilo gotovo nezabeleženo, i zato mora biti naučno ispitano.

POMOĆ ITALIJANA

ZA utvrđivanje posledica po zdravlje i životnu sredinu izazvanih korišćenjem municije sa osiromašenim uranijumom, obimnu dokumentaciju dobili smo od italijanske parlamentarne komisije. Ona se time bavila zbog svojih obolelih vojnika, učesnika misija na područjima gde su korišćeni projektili sa osiromašenim uranijumom - rekao je dr Laketić.