SNEG u maju, mraz, grad, obilne padavine i poplave, a potom, naglo, visoke temperature. Ove vremenske (ne)prilike, koje su obeležile poslednja dva i po meseca u Srbiji, i te kako će, po oceni stručnjaka iz oblasti ratarstva, voćarstva, kao i agroekonomije, nepovoljno uticati na ovogodišnje prinose gotovo svih biljnih vrsta. A to će se sigurno odraziti i na cene voća i povrća, odnosno i na džep potrošača koji će plaćati ceh loših vremenskih uslova.

Kišni i hladni period koji je dugo trajao umnogome će se odraziti na rod jagodičastog i koštunjavog voća, posebno na jagode, trešnje i višnje. Ranije sorte ovih voćaka potpuno su uništene, tako da ih na tržištu nije ni bilo. One sorte koje kasnije sazrevaju, zbog manjka ponuđene robe, biće skuplje u proseku za 20 odsto u odnosu na prošlu godinu.

- Naglim prelazom sa kišnog i relativno hladnog perioda na visoke temperature dolazi do fiziološkog šoka kod biljaka, tako da ćemo imati znatno usporene pojedine fiziološke procese. Posebno je loša situacija u voćnjacima koji su na ravnom, gde se u dubljim slojevima zadržava voda, a na površini se zbog visoke temperature stvara pokorica, što može da dovede do sušenja korenovog sistema. Što pre bi trebalo da se razbije ta površinska pokorica - rekao nam je docent na Agronomskom fakultetu dr Ivan Glišić.

Sadašnji vremenski uslovi ubrzaće zrenje voćaka, što će se, prema mišljenju dr Glišića, loše odraziti na kvalitet i krupnoću ploda. Takođe, vreme je bilo pogodno i za pojavu brojnih bolesti i štetočina, a došlo je i do nagle pojave insekata, poput biljnih vaši, pa je tretiranje obavezno.

- Na početku sezone, sve voćke su dobro ponele sa ogromnim rodnim potencijalom. Ne znam tačno za koliko će podbaciti ovogodišnji rod voćnih vrsta, ali je sigurno da se radi o znatnom procentu - kazao nam je dr Glišić. - Voćari, nažalost, ne mogu da se unapred raduju da će dobro zaraditi ove godine, što bi bilo logično, jer je manje roda. To kod nas, međutim, ne mora da važi. Evo, počeo je otkup višnje, a voćari i dalje ne znaju kolika je cena, tako će biti i sa malinom... Šta tek da očekuju krajnji kupci?

MANjE I PŠENICE STRUČNjACI u ratarstvu očekuju da će ovogodišnji prinos pšenice biti niži nego lane, i to zbog loših agroekoloških uslova. Očekuje se da će zbog obilnih kiša zrno biti krupnije, ali da će ukupni prinosi biti manji za čak 30 do 40 odsto. Posebno loša situacija je u mestima gde ima podzemnih voda, gde i dalje stoji voda i ne otiče.

Domaće institucije još nisu izašle u javnost sa podatkom u kojoj meri je ove godine podbacio rod maline, a sve zbog katastrofalnih vremenskih uslova. Čileansko ministarstvo poljoprivrede, sa druge strane, objavilo je zvanični dokument u kome se kaže da će srpske maline ove godine na tržištu biti za čak 70 odsto manje nego prethodnih godina. Ovaj podatak preneo nam je dr Aleksandar Leposavić, jedan od vodećih stručnjaka u malinarstvu u našoj zemlji, napominjući da je stanje u srpskim malinjacima kritično, s obzirom na to da je s prvim jakim osunčavanjem došlo do pojave masovnog sušenja, naročito u nižim predelima.

Pročitajte još - POSLEDICE NEVREMENA: Grad diže cene zeleniša

Prema našim saznanjima, otkupljivači su, bez obzira na saznanje da će maline biti manje i na našem, ali i na inostranom tržištu, pred sam početak sezone branja ponudili cenu od svega 100 dinara po kilogramu maline prve klase. To je, po oceni malinara, neprihvatljivo i, pre svega, ponižavajuće. Smatraju da su potpuni promašaj pregovori sa predstavnicima vlasti oko preporučene najniže otkupne cene, koja je bila 140 dinara, jer to, kako vele, nikoga ne obavezuje.


Prof. dr Miladin Ševarlić, poznati agroekonomista, kazao nam je da će ovogodišnje nepogode svakako dovesti do umanjenja prinosa i lošijeg kvaliteta poljoprivrednih prehrambenih proizvoda, dodavši da ni stočarstvo neće biti pošteđeno, niti imuno, jer je vezano za biljnu proizvodnju.

- U svakom slučaju sve ove prilike odraziće se na pogoršanje ionako teškog ekonomskog položaja poljoprivrednih proizvođača, kao i na odustajanje mladih od bavljenja poljoprivredom na porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima. Kao "šlag na tortu" dolaze ucene otkupljivača, koji su monopolski organizovani, koji i ovako smanjeni rod, na primer maline, otkupljuju po izrazito niskim cenama od 100 dinara po kilogramu prve klase - zaključio je prof. dr Ševarlić.