OVDE je život zaista težak. Jer osim toga što smo u totalno albanskom okruženju i od većih srpskih sredina poput Gračanice i Kosovske Mitrovice udaljeni gotovo stotinu kilometara, nemamo nikakvu zaštitu - kaže školski pedagog iz srpskog dela Orahovca koji je sa 39 leta ovde osnovao porodicu i tu želi da ostane, uprkos odricanjima koja zahteva život u izolaciji. - Teško je kada znaš da si ograničen u kretanju i govoru, a mi tako živimo već dve decenije i, priznajem, tu muku sve teže podnosimo. Zato ovde opstaju i ostaju samo oni najuporniji i najspremniji.

Kaže i to da u donji, albanski deo grada zalaze samo kada baš moraju. Iako ih obično prepoznaju, komšije Albanci često ne žele da im odgovore na srpskom, niti da ih usluže u prodavnici, a neretko se suočavaju i sa psovkama...


PROČITAJTE JOŠ - "NOVOSTI" SA SRBIMA U VELIKOJ HOČI I ORAHOVCU: Živimo život kao u zatvoru

- Mi albanski uglavnom ne govorimo, a nekada je čak i u njihovim porodicama bila tradicija da govore na srpskom - nastavlja sagovornik "Novosti" koji baš i nije voljan da otkriva identitet.

On je suprugu Jelenu iz Zubinog Potoka upoznao tokom studija u Kosovskoj Mitrovici, ljubav ih je spojila i dovela u Orahovac, pa danas imaju i trogodišnju ćerkicu.

- Ovde smo oformili porodicu i planiramo da ostanemo - kaže jedna druga Jelena, majka mališana od deset i tri godine i jednog od osam meseci.

Jelena sa ćerkicom

I ostali retki sagovornici, jer su meštani uglavnom nevoljni da govore za javnost, ističu zabrinutost zbog činjenice da se deo stihijski sužava na prostor oko crkve i prečnik od nekoliko stotina metara...

- Koliko god da je nama starijima teško, mi smo navikli na trpljenje, a najteže je deci jer su im mali Albanci, poučeni od odraslih, uzurpirali igralište, koje im je bilo jedino mesto za okupljanje i igru - veli jedan sredovečan čovek, koji ne krije da najviše brine za budućnost svog trinaestogodišnjeg sina.

PROČITAJTE JOŠ - "NOVOSTI" SA SRBIMA NA KiM: Spavamo na smenu, ali o odlasku ne razmišljamo


- Osim ispred kuća i ovde kraj škole, više nemamo gde da izađemo - kaže dvanaestogodišnji Valentino Matić, dok njegov vršnjak Uroš Grković ponavlja da ih albanska deca često psuju i provociraju.

ŽELjE OSIM škole sa pedesetak đaka, žitelji Orahovca imaju još samo poštu, ambulantu i nekoliko prodavnica, a do najbližih srpskih sredina u Metohiji - Goraždevca, Gračanice i Kosovske Mitrovice - odlaze automobilima sa "kosovskim tablicama". Nedostaju im srpska štampa i srpski mobilni operateri...

Stariji čovek iz dvorišta, nedaleko od crkve, kaže da se odupiru koliko mogu. Jer, sve dok ih je ovde u bilo kom broju, znaće se da srpski Orahovac živi. Dugo pamti, pa veli kako je uveren u to da će nedaće sa kojima je suočen srpski narod na Kosmetu nestati, samo treba imati strpljenja...

I, dok se od nekadašnjih 3.500, broj Srba u Orahovcu sada sveo na oko 300, u susednoj Velikih Hoči oko 500 naših sunarodnika živi u svojevrsnom getu.

- Pored rizika na saobraćajnicama i putu kojim se dolazi od sela, poseban problem nam je i nedostatak posla, zbog čega nam mladi odlaze iz zavičaja - ističe predstavnik Srba iz ovog mesta Negovan Mavrić, objašnjavajući da ovdašnji ljudi uglavnom žive od poljoprivrde i nekih vidova primanja iz Srbije.

Jedini izlazak iz kuće

Kaže i da im, zbog većeg broja starijih meštana, nedostaje i lekara, pa i medicinskih sestara...

I monahe u obližnjem manastiru posvećenom Svetim vračima Kozmi i Damjanu niko ne štiti, pa su prepušteni sami sebi, iako u njihovoj svetinji pomoć neretko traže i Albanci!


BIVŠI METOH HILANDARA

VELIKA Hoča pripada opštini u Orahovcu, zbog čega su žitelji obe sredine upućeni jedni na druge. U ovoj enklavi, koja je poznata kao nekadašnji metoh Hilandara, sa temeljima nekadaših 13 crkava od kojih je "živa" samo bogomolja posvećena Svetom Stefanu iz 14. veka, u centru sela - posebnu atrakciju predstavlja i Dečanska vinica iz koje je nekada, po predanju, vino posebnim cevovodom dopremano do odaja cara Dušana u Prizrenu.