ODUPIREMO se i sada, baš kao i naši preci, koliko možemo, jer se ne osećamo bezbedno. Bolje rečeno, mi Srbi živimo ovde kao u nekom zatvoru. Govori ovako Negovan Mavrić, predstavnik Srba iz Velike Hoče, dok stoji pored kamenih ograda, kaldrme, ali i Kule Kujundžića, simbola srpskog otpora Osmanlijskom carstvu.

Naš domaćin kaže da je mladima ipak najteže u Velikoj Hoči, koja je sačuvala autentičnost nekadašnjih vremena. U prilog tome svedoče i reči Dobrosava Simića (57), koji sa suprugom Blagicom (52) i dva sina od 32 i 25 godina živi ovde.

- Supruga i ja primamo minimalce, a mlađi sin Jovan radi u "Vinici", koju je ovde otvorio italijanski humanitarac Frančesko Skarfi - priča naš sagovornik, ukazujući na to da Srbi u ovoj enklavi na krajnjem jugu Kosmeta nemaju slobodu kretanja. - I kada odu do obližnjeg Prizrena, ne osećaju se bezbedno, kao ni kada obrađuju svoje vinograde dalje od sela. A oni koji proizvedu veću količinu vina imaju problem s njegovim plasmanom.

Iako nezaposlenost i besparicu ističu kao najveće probleme s kojim se nose poslednjih 19 godina, od kada su Srbi proterani iz okolnih fabrika, nedostatak slobode i neizvesnost najviše plaše preostale žitelje susednog Orahovca, čiji se životi svode na jednu ulicu nadomak crkve.

PROČITAJTE I: "NOVOSTI" SA SRBIMA NA KiM: Spavamo na smenu, ali o odlasku ne razmišljamo

- Od svih problema s kojima smo suočeni, dodatno nas pogađa to što nam se ponekad čini da su nas svi zaboravili - kaže Marjan Šarić, jedan od predstavnika Srba u Orahovcu, u kojem bitiše oko 200 meštana.

Albanci snimaju spot u srpskom delu Orahovca / Foto Privatna arhiva


Šarić nas podseća i na česte provokacije Albanaca. Poslednja je, kaže, bila pre desetak dana, kada su članovi jednog albanskog kulturno-umetničkog društva u pomenutoj ulici ispred Crvke Svete Bogorodice pokušali da snime spot u albanskim narodnim nošnjama i sa albanskim zastavama.

POMOĆ VLADE DOK ističe da Srbi u Orahovcu i Velikoj Hoči žive tek u nekoliko ulica, Marjan Šarić napominje i da su meštani vezani za obližnji Vanastir Svetih Vrača u Zočištu, koji im uliva snagu da izdrže sve nedaće. Podseća i da je u prethodnih nekoliko godina realizovan niz projekata uz pomoć Vlade Srbije.

- Provokacije Albanaca su sastavni deo naših života. Eto, čak su smislili da na ulazu u Veliku Hoču postave kućicu za pse i da dovedu pse koje su trenirali na obližnjem prostoru, što je izazvalo bojazan meštana da izađu iz sela - pričaju žitelji ove dve enklave, gde trenutno od nekadašnjih desetak hiljada Srba živi njih manje od 1.000.

Meštani kažu da im mnogo toga nedostaje. Ističu, recimo, signal srpskih mobilnih operatera...

ISTORIJA SE PAMTI

NEKADAŠNjI metoh Hilandara, sa 13 crkava od kojih je većina danas samo u temeljima, Velika Hoča, srpska enklava u opštini Orahovac, i dalje svedoči o svojoj istorijskoj niti. Posebnost ovom kraju daje dečanska Vinica u centru sela i crkva posvećena Svetom Stefanu iz 14. veka.


DVE DECENIJE OD NESTANKA SRPSKIH NOVINARA

Okupljanjem kraj spomen-ploče na brdu nadomak Orahovca, kolege novinari, članovi Udruženja novinara Srbije i članovi porodica, obeležiće sutra dve decenije od kidnapovanja srpskih novinara na Kosmetu Đura Slavuja (35) i Ranka Perenića (39), koji su nestali nadomak manastira Zočište.


Prema navodima članova porodica, koje nemaju nikakve informacije o njihovoj sudbini, Slavuj i Perenić su poslednji put viđeni u prepodnevnim satima u Velikoj Hoči, odakle su greškom krenuli ka Orahovcu, koji je u to vreme bio pod kontrolom terorističe Oslobodilačke vojske Kosova.

Na mestu njihove otmice u znak sećanja članovi UNS-a postavili su spomen-ploču koja je, prema rečima Budimira Ničića, predsednika UNS na Kosovu i Metohiji, dosad šest puta rušena.