GODINAMA sam se rvala sa svojom boli, a onda je ona pronašla česmu. Otkapljala je kroz moje stihove, naročito u poslednjoj "I Bog se sagne da ubere cvet". Modrice života, ožiljke haosa na grbači nosim ja, osamdesetčetvorogodišnja starica, most stravičnih stihija, ja sam živa istorija.

Ovako je, godinu dana pre nego što je preminula u 85. godini, pričala Jovanka Ostojić, iz Rekovca, majka Gorana Ostojića, iz Jagodine, načelnika štaba 63. padobranske brigade, koji je 28. jula 1998. godine, u 36. godini, stradao u borbi sa šiptarskim teroristima u rejonu karaule Košare.

Majka heroja i sama je postala heroj, jer je želevši da shvati zašto je njen sin celim bićem stremio u visine, u 80. godini na aerodromu u Davidovcu, kod Paraćina skočila padobranom u tandem skoku, sa Ljubišom Naumovićem, kod koga je i Goran skočio prvi put u svojoj 16. godini, u maju 1978. godine.

Pročitajte još - Baka od 80 godina padobranac

- Bila sam na domaku Boga i Goge moga. U ušima mi je zazujala melodija pesme "Kad kondor leti, letim sa njim i ja". Čula sam da je Ljubiša kazao da sam pevala, iako posle Goranove pogibije nikada nisam zapevala - komentarisala je pokojna Jovanka svoj prvi skok.


Goran Ostojić

Saša Gacik, veteran 63. Padobranske brigade, Ostojića pamti kao hrabrog, markantnog i stasitog čoveka, koji je bio pravi primer oficira. To je najbolje dokazao kada je bilo najteže za njihovu jedinicu. Posle pogibije komandanta Saše Đorđevića, Ostojić je preuzeo komandu. Vojska je imala strahopoštovanje prema njemu, ali ga je i volela.

- Tada sam video kakvog je kova. Iako smo četrdeset dana proveli iza neprijateljskih linija, nije gubio veru, ni samopouzdanje, već nas je neprestano motivisao. Svi smo se vratili živi i zdravi - kaže Gacik.

On se seća i kada je ruski komandant zamolio Gorana da pronađe njihovog dobrovoljca Sašu. Goran je sa vojskom krenuo ka šumi i počeo da doziva: "Aleksej, Aleksej." Oni koji su zarobili Sašu, bili su na samo tridesetak metara od njih. Odazvali su se, otkrili položaj, a onda su ih oni neutralisali. Kasnije su pronašli i Rusa, ali je on već bio ubijen. Zahvaljujući Goranovoj dovitljivosti, srpski vojnici su izbegli zasedu, u kojoj su svi mogli da izginu.

Pročitajte još - Sudbine: I Bog se sagne da ubere cvet

Ostojić je posthumno odlikovan Ordenom za hrabrost, a brigada Ordenom heroja. Jagodinci na njega čuvaju uspomenu kroz Memorijalni kup "Potpukovnik Goran Ostojić" i u spomen-sobi u školi koja nosi njegovo ime. Pored biste heroja svake godine drži se čas sećanja na njega.

Jovanka kraj spomenika sinu Goranu

NEISPUNjENA ŽELjA

KADA je 16. avgusta 2013. Jovanka skočila u Davidovcu, postala je evropski rekorder po dva osnova: u visinskom skoku, jer je skočila s 3.000 metara, i po starosti, jer je već imala 80 godina. Drugi put je padobranom u tandem skoku skočila 20. maja u Beogradu na tradicionalnom "Balkanskom skoku prijateljstva". Pričala je posle da joj se po ledenoj hladnoći učinilo da je iza jednog oblaka videla sina koji joj uz uzdignut palac govori "možeš ti to". Smrt ju je preduhitrila da skoči treći put u 85. u uđe u "Ginisovu knjigu rekorda".