ČIJE SU SARAJEVSKE USPOMENE? Potraga za vlasnikom starinskog albuma

Čim su puške utihnule, krenula je Dušanka Šepić iz Užica natrag u svoje Sarajevo, vođena idejom da u izmenjenom gradu pronađe kakve-takve ostatke i dokaze o svom predratnom životu. A onda je u mraku i memli podruma svoje zgrade u Ulici Omera Maslića, umesto sopstvenih, napipala - tuđe uspomene. Na svetlost dana iznela je starinski album sa fotografijama, svedočanstvo o svakodnevici grada kakav je nekada bio, a kada je shvatila da je na požutelim slikama istorija jedne građanske, očigledno imućne i njoj nepoznate porodice - odlučila je da nađeno sačuva i da potraži vlasnike bivšeg života...

Pročitajte još:BRANILI BEOGRAD USRED PARIZA: Prevarili smo Širaka da bismo spasli sve mostove

- Kada zađeš u godine, pored golog života uspomene su najveća dragocenost. Album sam sačuvala u nadi da ću vlasnike pronaći. U trenutku kada sam se nakratko vratila u Sarajevo rat je već prošao, samo kroz moj stan prošle su četiri porodice. Tako su se u podrumu pomešale uspomene raznih ljudi. Znam tek da ljudi sa slika nisu živeli u mojoj zgradi, ko zna kako su njihove uspomene tu dospele? - pita se Dušanka, koja je Sarajevo napustila novembra 1992. preko Crvenog krsta, da bi se posle boravka u sportskoj hali u Sremskoj Mitrovici nastanila u Pančevu. - Mnogi ljudi su stradali, a mnogi su ostali bez uspomena. Volela bih da potomci ljudi sa slika prepoznaju svoje najmilije, da se jave i preuzmu album.

Pročitajte još: Noć kada je u Buđanovcima pao "noćni soko"

Foto-storija među tamnocrvenim koricama počinje u 19. veku, 1878. godine, panoramskim slikama Sarajeva. Naredni period od istorijske 1918. do 1931. "pokriva" tek nekoliko portreta. Zatim se pojavljuju fotografije lepe, mlade žene, neke su zabeležene u Gracu, gde je najverovatnije studirala, jedna je potpisana titulom "Mis akademika 1931", a na drugoj je u belom bolničkom mantilu.

Druga žena, jedan od glavnih aktera u albumu, pojavljuje se na desetinama fotografija sa kojih se, između ostalog, vidi da je 1931. putovala u Tokio, njen izletnički foto iz 1933. potpisan je rečima "Petrovići - Trebević". Glavni muški lik, u album "ulazi" kao planinar na Romaniji 1928. godine, od 1935. možemo ga videti na relaciji Beograd - Sarajevo, pored svog luksuznog automobila "hansa" sa registracijom 1-870, kakvih je bilo malo.

Njegov mladalački život se menja kada se foto-priča trajno vraća u Sarajevo. "Glavnog junaka" sada vidimo sa suprugom, sve do kraja albuma, u ovom gradu. Sa jedne slike nastale 16. januara 1940. godine osmehuje se tek rođeni dečak, ime mu je Vladan, u naručju pomenute žene.

Vladan 1944.

- Ovaj dečak, Vladan, mogao bi i danas biti živ, tu se vide još tri devojčice iz ove familije rođene četrdesetih godina prošlog veka, pa će se možda prepoznati, jedna od njih je Mira slikana 1936. kao beba, a zatim i u Travniku dve godine kasnije. Onaj glavni muški junak albuma, očigledno "glava porodice", pojavljuje se 1936. u beogradskom stanu, zatim na sarajevskim fotografijama sve do januara 1967. godine - dodaje Dušanka. - Njega vidimo pored automobila, na letovanju u Herceg Novom i Ulcinju, pored broda "Srbin", sa suprugom i familijom.

Na slikama se još pojavljuju: 1932. devojka Maca, nju je za uspomenu fotografisao očigledno zaljubljeni Slavko, zatim devojčica Ana od dve-tri godine (1979), na jednoj od starijih fotografija je mornar Maksi Beze pod kapom broda "Kvin Elizabet"...

To je skoro sve što se iz izgubljene porodične zaostavštine za sada "bezimene" sarajevske porodice sa fotografija može razaznati.

Uspomene pronađene u sarajevskom podrumu sačuvane su u Istorijskom arhivu Užica, s nadom da će čitalac ovih redova prepoznati sebi drage ljude i da će se javiti.

Mis akademika 1932.

VEK U GRADU NA MILjACKI

Kada je album pronašla, Dušanka Šepić je vredne uspomene predala svom bratu, sada pokojnom užičkom profesoru Miloradu Misailoviću. On je album dao Istorijskom arhivu Užica.

- Na fotografijama se može videti "životopis" jedne sarajevske građanske porodice, očigledno dobro situirane, od poslednjih godina 19. do kraja 20. veka - kaže Željko Marković, direktor Istorijkog arhiva. - Album dobro oslikava kako je građanski život u gradu na Miljacki izgledao tokom stotinu godina.

Dušanka Šepić