PORODICA Kovanović-Mladenović ima ne jednu, nego čak tri Medalje pravednika među narodima, koje dodeljuju Jad Vašem i Izrael pojedincima koji su za vreme rata žrtvovali život da bi spasli Jevreje. Uprkos tome, oni ne mogu u restituciji da povrate deo imovine, jer je jedan od sinova Divne Kovanović, pravednika, proglašen za ljotićevca. Njegov bratanac Slobodan Mladenović tvrdi - nepravedno.

Ratna i poratna sudbina Kovanovića, bogate porodice iz Batočine, bila je dramatična. Života, zastupnik Fabrike šećera u Ćupriji, i Divna imali su četvoro dece: dva sina i dve kćerke, od kojih je jedna, Biserka, Slobodanova majka, bila udata. Ostali su živeli sa Divnom, jer je Života umro.

Biserka je sa mužem Vladimirom skrivala u kući, u Kragujevcu, Jevrejku, dvadesetogodišnju Beograđanku Klarisu. U pitanju je kćerka Monija Levija, kod kog je Vladimir svojevremeno učio trgovački zanat.

Nedaleko odatle, Divna Kovanović, koja je živela sa sinovima Živomirom i Žarkom, i kćerkom Radmilom, skrivala je drugu Jevrejku - Ružu Lihtner, poreklom iz Jajca. Ruža je odrasla sa tetkom i tečom, apotekarima, u Negotinu. Teča je umro sredinom tridesetih, a Ruži i tetki su Nemci po okupaciji oduzeli apoteku. Tetka nije preživela Holokaust. Ružu su spasli prijatelji i smestili je u Kragujevac, kod Kovanovića.

PROČITAJTE I:Dva miliona evra od jevrejske imovine bez kontrole?

Divna je sa decom i Ružom živela u pomoćnoj kući, jer se u glavnu uselio nemački komandant Batočine, sa ađutantom. Tako su Jevrejka i Nemac delili dvorište!

Obe jevrejske devojke preživele su rat. Ali Divnini sinovi nisu.

LjOTIĆEVCI POMAGALI NEMCIMA U Agenciji za restituciju pozivaju se na sajt Državne komisije za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944, gde stoji da je Žarko Kovanić ubijen 1945. kao pripadnik Srpskog dobrovoljačkog korpusa. SDK je bio stranačka vojska Ljotićevog Zbora i za vreme rata sarađivao s Nemcima u borbi protiv partizana i jevreja. Peti dobrovoljački odred SDK, pod rukovodstvom Marisava Petrovića, pomagao je Nemcima prilikom hapšenja i streljanja u Kragujevcu. Zato Agencija tretira Žarka kao člana stranih okupacionih snaga, bez prava na restituciju.

- Moj stric Žarko bio je naočit i inteligentan mladić, kog su ljotićevci pokušavali da vrbuju. Jednog dana je u kuću upao lično Marisav Petrović, Ljotićeva desna ruka, i uhapsio ga. Proveo je sedam dana u kragujevačkom zatvoru. Baka Divna je nekako je izmolila da ga puste, ali je Marisav insistirao da se učlani u ljotićevce, inače će ga streljati. Ujak nije hteo da uzima pušku u ruke, pa je, čim se našao na slobodi, pobegao u Italiju - priča Slobodan Mladenović.

Čim se rat okončao, nova Titova vlast objavila je proglas da svako ko je pobegao, a nije okrvavio ruke, može da se vrati. Žarko se našao među onima koji su poubijani čim su ušli u Sloveniju. Porodica nikad nije saznala gde i kada je ubijen, a u postupku rehabilitacije morali su da traže da ga sud proglasi mrtvim.

Pred streljačkim strojem završio je i šesnaestogodišnji Živa. Komunisti su ga izvukli iz školske klupe, jer ga je neko optužio da je kolaboracionista. Divna je stigla čak do Moše Pijade, izdejstvovala pomilovanje i s papirom pohitala pred kragujevački zatvor. Bilo je, međutim, kasno.

Kovanićima su konfiskovana 32 hektara zemlje, dve kuće u Batočini i jednu u Prnjavoru, voćnjaci, šume... Deca Biserke Mladenović uspela su da rehabilituju pred sudom oba ujaka, ali Žarkov deo imovine ipak im neće biti vraćen.