НИ годину и по од када је донет Закон о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста без живих наследника, по коме ће јеврејској заједници бити враћене вредне некретнине плус 950.000 евра годишње из буџета за различите пројекте, држава није формирала Надзорни одбор који би контролисао на шта се ове огромне паре троше!

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - УСВОЈЕН ЗАКОН: Враћање имовине жртвама холокауста

Како за "Новости" објашњава Роберт Сабадош, председник Савеза јеврејских општина, закон предвиђа пет чланова одбора: два представника јеврејске заједнице у Србији, два члана Светске јеврејске организације за реституцију и једног ког делегира Влада. Будући да једино држава није изабрала свог представника, Надзорни одбор практично не постоји.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Враћање имовине српским јеврејима: Народ готово уништен, некретнине без наследника

А управо он је задужен да контролише на које пројекте одлази новац који се годишње директно уплаћује из државне касе, али и које јеврејске општине приходују од издавања некретнина. За годину дана наплаћена кирија достигла је милион евра, тако да су досадашњи приходи јеврејеске заједнице по закону из 2016. укупно око два милиона евра!

- Добијање имовине велике вредности у кратком периоду може да буде опасно једнако као и сиромаштво, уколико не постоји јака контрола трошења средстава и имовине. За једну заједницу било би погубно да због имовинских ствари изгуби углед. Мистерија је зашто држава још није делегирала члана у Надзорни одбор - каже Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију.

Страхиња Секулић Фото Танјуг

Домаћи закон из 2016. о враћању имовине жртава Холокауста без наследника у складу је са Терезинском декларацијом, а у америчком Конгресу у току је изгласавање закона који ће обавезати Стејт департмент да прати спровођење те декларације, напомиње Секулић, и додаје да је Србија прва и засада једина земља која је донела такав закон:

- Очекујемо враћање јеврејској заједници целе зграде на Студентском тргу, у Београду, затим кафане "Каленић", значајног пољопривредног земљишта... Нећемо дозволити да било какве несугласице око имовине буду стављене на терет Србије. Зато очекујем да држава конституише одбор који ће спречити евентуално ненаменско трошење новца.

Да ненаменског трошења нема, тврди Сабадош, и додаје да се паре троше на едукативне, истраживачке и пројекте који негују културу сећања на Холокауст.

- Извештаји о трошењу новца, све до последњег динара, редовно се шаљу Министарству финансија. Новац се користи и за финансирање јеврејске заједнице, као и за помоћ преживелим Јеврејима. Захтев за помоћ поднело је 450 људи који су преживели прогон на територији Србије. Они годишње добијају по 400 евра - каже Сабадош.

ДОБИЛИ ЗГРАДЕ И ЊИВЕ

ПО закону из 2016. Јеврејској општини Београд враћено је 56 објеката укупне површине 3.878 квадрата, јеврејским оштинама Кикинда и Суботица више од 530 хектара ораница и Јеврејској општини Зрењанин 442 квадрата неизграђеног грађевинског земљишта. По закону о црквеној реституцији, Јеврејској верској заједници до сада је враћено више од 30 хектара ораница и грађевинског земљишта и 8.719 објеката.