ODRŽAN KOMEMORATIVNI SKUP NA ZEJTILIKU: Zavet potomcima je da napunimo kolevke (FOTO)

PIJETET Prepun plato isred kosturnice stradalim srpskim vojnicima / Foto: M. Marković

U TIŠINI, spuštani su venci na spomen-kosturnicu. Zastave, sve vreme, na pola koplja. U ešelonima, počasni vodovi savezničkih država. Na desetine venaca, lagano se spuštaju na Zejtilik. Države saveznice u Velikom ratu, na komemoraciju povodom stogodišnjice proboja Solunskog fronta, uputile su zamenike svojih vojnih ministarstva.

- Ovo je mesto, jedno od najznačajnijih simbola srpskog bića, svih stradanja našeg naroda na početku 20. veka. Simbol borbe, žrtvovanja. Ali, oštro upozorenje koliku je cenu srpski narod platio za svoju slobodu - obratio se Nikola Selaković, okupljenom svetu. - Vreme biblijske epopeje, stradanja je nemerljivo. Ali, nas naša vera uči da bez stradanja nema vaskrsenja. Tako je i ova epopeja dobila svoj kraj. Ovde, u Solunu. Kraja tim mukama sigurno ne bi bilo da nije bilo i naših saveznika. Ovde je, posle četiri godine borbe, vaskrsla sloboda. I mi smo tu slobodu oživotvorili, onako kako su je oni sanjali.

POČAST Počasni pozdrav naše vojske / Foto: M. Marković

Podsećajući na golgotu i vaskrs Srbije, Selaković je naveo da je mirovna konferencija u Versaju 28. juna 1919. utvrdila da su u Velikom ratu Srbi podneli milion i 247.435 žrtava. Od toga je 23 odsto ukupne srpske populacije, a 61 odsto onih Srba od osamnaeste do pedesete godine života. -

Mnogi očevi i dedovi svojih nisu dočekali da vide ni svoju njivu, zagrle svoju decu, mladići verenice, stvore svoju porodicu - kazao je Selaković. - Njih 7.441 počiva ovde, na ovom nepreglednom groblju.

Poručio je:

- Ove godine šljive su dobro rodile. Ambari su nam puni. Još samo da napunimo kolevke. To je ono što bi i naši junački preci voleli. Mir svom potomstvu. Borba za budućnost naše dece je mir i sloboda. Srbija, danas, kao i ni 1918, nije sama. Njena pobeda u Velikom ratu je putokaz kako se treba ponašati prema pobeđenima: pružiti ruku svima.

POŠTA Selaković, Vulin i Vučević

DOK SE Zejtilikom, među vitkim čempresima, prolamala pesma starih ratnika i poruke s kojom su jurišali u slobodu Srbije, a hroničari su zabeležili da su za 45 dana, u borbi, od Soluna stigli do Beograda "brže od Francuske konjice", potomci starih ratnika tragali su na Zejtiliku za belezima potomcima predaka. Mnogi, koji i ne znaju za grobove predaka, došli su ovde da se poklone njihovim saborcima koji su ispisali najlepše lekcije ljubavi prema otadžbini. Zoran Miladinović i Slobodan Milovanović iz Žabara, potomci ratnika, došli su ovde da grobove neznanih, preliju vinom. Da zapale sveće, polože cveće.

SEĆANjE Mnogi su danas palili sveće u kripti obnovljenog Mauzoleja / Foto: M. Marković

- Moj pradeda Marko Bosioković, solunski ratnik. Preživeo front. A tri brata, pradede: Stanoje, Miloje i Čedomir Miladinović... nisu nikada kazali gde su im grobovi.

Zoran zateže svoje seljačko odelo. Uz njega je i Slobodan Milovanović, u ovaj ešelon poveli su i potomke. Svi u uniformama, na brzinu skrojene, kao nekad kod starih ratnika.

LEGENDA Starina Đorđe Mihajlović podiže srpsku zastavu pre zore

Posle zvanične komemoracije, na Zejtiliku, nad grobovima srpskih ratnika, delegacija Srbije i srpski rod, koji se delom okupio ovde u Solunu na obeležavanju stogodišnjice proboja Solunskog fronta, odao je počast, uz zastave srpske slave, na grobovima ruskih, francuskih i britanskih vojnika.

Foto: M. Marković

VOJSKA, SIGURNA BRANA

- SLOBODA je najveća vrednost našeg naroda, da o slobodi sami odlučujemo i brinemo o našoj sudbini - kazao je Aleksandar Vulin, ministar odbrane. - Srbija zato mora da ima snažnu državu, snažnu i opremljenu vojsku. Ona se oslanja na tradicije svojih slavnih predaka, unapređuje se i oprema, a kako bi bila sigurna brana i kako bi od svakoga, kome bi palo na pamet da silom ugrozi našu slobodu, umela da odbrani svoj mir.

HEROJ Vojislav Vukašinović, borac sa Košara / Foto: M. Marković

I ONI BI TO ŽELELI

ČETIRI godine golgote, naši preci su podneli u ratu koji nisu želeli i podneli žrtvu da bi živeli u slobodi - kazao je Selaković. - Da bi generacije koje će doći posle njih živele u slobodi. Žrtve naših predaka ne bi imale smisla, da slobodu za koju su se borili, mi danas ne sačuvamo. Oni su takvu Srbiju želeli i mi ćemo, kao njihovi potomci, učiniti sve da je sačuvamo. Želimo da sačuvamo ljude. A kad sačuvamo ljude, sačuvaćemo i budućnost Srbije.

Foto: M. Marković

NjIHOV SAN

ZA slobodom su žudeli i Srbi, Vojvođani - Prečani koji nisu dosanjali san, da budu deo slobodne Srbije - kazao je Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada. - Nisu doživeli da se njihova Baranja, Bačka i Srem sjedine sa maticom Srbijom. Ovaj dan je uvod u ono što ćemo organizovati krajem novembra, a to je stogodišnjica prisajedinjenja Bačke, Baranje i Srema. To je bio i njihov san.