ZEMLjICE crna, budi im laka. A vi, deco, polako... Svaka stopa je, ovde, njihova. I kost. I krv je ispod.

Stotinak potomaka i poštovalaca starih ratnika pristiglih iz Srbije, peške, lagano i u tišini pristupa spomen-ploči u Guviji, na Krfu, prvom pristaništu srpskog spasa i nade posle albanske golgote. U mukloj tišini polažu vence i cveće unuci i praunuci junaka, predstavnici udruženja koja neguju tradiciju ratnika. Onih koji su ispisali uzvišene lekcije borbe za slobodu porobljene otadžbine.

Ovako je na Krfu, poslednjem utočištu srpske vojske i naroda, pred proboj Solunskog fronta, počelo obeležavanje stogodišnjice odsudne bitke u Velikom ratu.

U komemorativnom salonu, zajedno, i potomci ratnika u šumadijskim nošnjama, pod ličkim i crnogorskim kapama... i, domaćini, predstavnici Krfa. Kao nekad, i danas su sa istim pijetetom i uspomenama koje neguju u sećanjima. Pa se, na trenutak, učini da su - jedno.

Sa spomen-ploče, luke u Guviji, preuzimamo utisnute reči: “U ovoj luci ostrva Krfa, saveznička srpska vojska dolazeći iz Albanije, iskrcavala se od 6. januara do 5. aprila 1916. godine”. To piše na srpskom i francuskom. Ispod - samo na srpskom: “Grčkom narodu, zahvalni srpski ratnici.”

Prilaz spomen-ploči je ukrašen. Svetiljke odavde i noću, posle više od čitavog veka, obeležavaju put izgnanoj vojsci do luke spasa i novog života.

PROČITAJTE I:PROBOJ SOLUNSKOG FRONTA: Za pretke "Tamo daleko 1918-2018"

- Veliki je ovo dan i za nas - govori nam Atanasios, između protokolarnih govora Srba i Grka koji će se ubrzo ponovo spojiti u Sent Matijasu, na nekoliko kilometara odavde.

A, ovde, gde su se spojili je to maleno selo na Krfu, na jugu ostrva. U ovom selu, u proleće 1916. godine slegla se Drinska divizija. Njena preživela, junačka vojska, prvog i drugog poziva. Tražili su, kako su zabeležili hroničari tog vremena, da ne budu uz more. Već da ih razmeste u kakve “bašče”, da ih mine želja za zavičajnim voćnjacima. Upisano je da je Risto Jović, dobrovoljac iz Trnove Donje, ovako govorio svom komandantu, generalu Krsti Smiljaniću:

- Nemadoh sreću da poginem na Ceru, ni na Kolubari, gde smo se junački borili. Ne ispustih dušu preko Albanije. Ako umrem ovde, a svi su izgledi, nemojte me pod kamen. Dajte me ovde, pod drvo, pod 'ladovinu. I da mi je još samo šljiva jedna, ili jabuka naša... lakša bi mi zemlja bila.

Tako su Drinci odabrali ovo mesto na kome su im podigli spomenik. Okolo su humke. Sve jednake. Okolo su tanani čempresi. I jedna minijaturna crkva. Potomci ratnika pale sveće, opet se polažu venci. Iz Bogatića stigla cela porodica, iz Ćuprije, iz Niša, Vršca. Nikola, praunuk ratnika Dimitrija Sprema doveo i druga Nenada Milosavljevića.

- Sve me potresa - govori Nikola, koji je na Krf doneo bilbord sa likovima srpskih ratnika i porukom: “Preci potomcima”.

Učini se da promiču senke onih koji su nedaleko sahranjivani u njivi seljaka Janusa Janulisa. Nikada on tu njivu nije orao. I sinove je zakleo da je ne oru, da ne potresaju kosti junaka.

Bio je dečak kada su vojnici Drinske divizije ovde logorovali. Lečili se i umirali na njegovoj njivi. Njivi - groblju. Nikada, ovde, nije zaorana nijedna brazda. Srbija mu je podigla spomenik na malenom trgu Sent Matijasa. Sveže cveće položeno je na spomenik Janulisu, a mi smo se uputili ponovo u Krf, u Srpsku kuću.

Ljubomir Samardžić, čovek koji dočekuje i ispraća povorke svih ovih godina, satima je kazivao o golgoti i časti. Ova kuća, Srpska kuća, jeste muzej koji o tome svedoči.


CENTRALNA KOMEMORACIJA

NA srpskom vojničkom groblju Zejtinlik, povodom proboja Solunskog fronta, obaviće se sutra centralna komemoracija, spomen na stare ratnike koji ovde počivaju. Komemoraciji će prisustvovati predstavnici države Srbije, kao i crkveni velikodostojnici Srbije i Grčke. A, prekosutra, na Polikastronu, kod spomenika ratnicima Srbije, Francuske, Italije, Britanije i Grčke, završna je komemoracija, kojoj će prisustvovati predstavnici ovih država.

I NA VIDU ZAJEDNO

PREDSTAVNICI Republičkog saveza udruženja ratnika Srbije od 1912. do 1918, zajedno sa krfskim domaćinima, biće danas na komemoraciji na ostrvu Vidu, u čijem mauzoleju je 1.289 imena srpskih vojnika. U more, u "plavu grobnicu", gde je večni mir našlo deset hiljada njih, biće spušteni venci i cveće.