OD 3.500 žena, koliko se godišnje porodi u niškom Kliničkom centru, tek 150 njih odluči da sačuva matične ćelije iz pupčanika. Iako stručnjaci tvrde da leče čak 80 bolesti, zbog čega ih nazivaju i "ćelijama života", usluga čuvanja matičnih ćelija za mnoge Nišlije je skupa. Čuvanje se obavlja u bankama u inostranstvu preko posrednika koji su u Srbiji, a za takvu uslugu potrebno je izdvojiti oko 2.000 evra što je jedan od razloga da se tek mali broj parova odluči na ovaj korak.

PROČITAJTE JOŠ - Matične ćelije nisu magični lek

Zbog toga što iz medija i okruženja svakodnevno saznaju za situacije kada deca ili mladi obolevaju od bolesti koje bi prema uveravanjima lekara mogle da budu lečene krvlju iz pupčanika, Aleksandar C. i Sanja J. iz Niša jedan su od retkih parova koji nisu imali dilemu da donesu odluku o čuvanju ćelija.

PROČITAJTE JOŠ - Matične ćelije: Lek ili samo nada

- Počeli smo tako što smo se informisali preko interneta. Ima mnogo banaka koje nude uslugu čuvanja. Usledile su konsultacije sa ginekolozima, lekarima i preporuke koje su se dobile su se uglavnom ticale toga da se vodi računa da banka u kojoj bi se čuvala krv ne nudi samo uslugu čuvanja već i uslugu posredovanja ukoliko bude došlo do situacije da sve to u nekom momentu bude potrebno. Došli smo do nekoliko varijanti, uporedili, cena je otprilike ista, 2.000 evra za 20 godina čuvanja. Neki daju gratis pet godina, ali nas je posredovanje opredelilo za tu jednu - ispričala je za "Novosti" Sanja.

Ona pojašnjava da sama procedura nije komplikovana, da na kućnu adresu stižu ugovori, kao i dodatne informacije o tome kako sve to funkcioniše.

- Ukoliko se slažete sa njima, sve to potpišete i vratite nazad i kroz neko vreme stigne kofer koji sa sobom nosite na porođaj. Dobro je što se ništa ne plaća unapred osim državne takse za izvoz krvi, to je trošak koji pada na vas pre svega toga, a glavna suma od oko 2.000 evra se plaća tek nakon što se utvrdi da je uzorak koji je uzet u Kliničkom centru u porodilištu ispravan, da je dovoljne količine i da je sve tu kako treba - pojašnjava Sanja dok pakuje kofer za uzimanje uzorka koji će kroz mesec dana poneti sa sobom na porođaj.

Dr Bojan Lukić

Direktor GAK niškog KC dr Bojan Lukić smatra da porodilje nisu dovoljno informisane o tome kako sačuvati matične ćelije i da li one mogu jednog dana biti od koristi pri izlečenju neke bolesti:

- Molekularna biologija i inženjering verovatno jesu budućnost medicine, međutim delikatni mehanizmi kojima se vlada ćelijom su još van domena nauke i struke. Mi ne možemo zadavati komande ćelijama šta treba da rade i one često mogu da se otmu kontroli ili da jednostavno ne rade.

Dragana Rodić iz Niša, koju je sudbina pre 15 godina trajno vezala za invalidska kolica posle teške saobraćajne nesreće 1999, bila je prva osoba sa Balkana koja se odvažila da isproba lečenje matičnim ćelijama.

Dragana Rodić

Ona se u Kini podvrgla eksperimentalnoj transplantaciji ćelija u kičmenu moždinu, o čemu je izveštavao i Bi-Bi-Si. Međutim, lečenje nije bilo uspešno.

Sanja bila odlučna


- Mislim da sam tada prenaglila, da se nisam najpre dobro raspitala o svemu. To sam u tom trenutku videla kao put izlečenja. Tada je sve bilo eksperimentalno. Iz celokupne borbe ispalo je dobro da sam uspostavila kontakte sa naučnicima iz celog sveta.

Preporuka je da se ljudi dobro informišu pre nego što krenu u izlečenje, ali i čuvanje. Malo se o tome piše i zna kod nas, pa ih nisam sačuvala na porođaju, ali mislim da mi je to bila ogromna greška - podelila je svoje iskustvo Rodićeva.

BIRAJTE BANKE

Za one koji se odluče da sačuvaju matične ćelije iz pupčanika, jedna od preporuka jeste da se ne sklapaju ugovori sa bankama u inostranstvu koje nemaju predstavništvo u našoj zemlji, jer u tom slučaju, ukoliko bi došlo do nekog spora, ne bi bio nadležan sud u Srbiji, nego inostrani. Zato je bitno da se biraju banke koje imaju predstavnike, preporučuju lekari.