VEČE uoči crkvenog praznika Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, koji se obeležava svakog 11. septembra, stanovnici paorskih delova Vršca tradicionalno peku kobasice na ulici, ispred svojih kuća. Kada padne mrak, laloški šorovi zasvetle od logorskih vatri, oko kojih domaćini okupljaju rodbinu i prijatelje, pa se uz muziku i pesmu vesele do kasno u noć. Crkveni velikodostojnici, međutim, osporavaju takav vid praznovanja u vreme kada se pravoslavci sećaju svirepog stradanja velikog sveca.

Reč je o starom vinogradarskom običaju, koji je specifičan samo za Vršac. Njime se još pre više od četiri veka obeležavao početak berbe, ali je vremenom potpuno izgubio svoju suštinu. O tome nam svedoči vršački hroničar Ivan Babić.


PROČITAJTE JOŠ:
Sećanje na jela naših baka

- Tradiciju pečenja kobasica pred početak berbe ustanovili su Nemci, koji su nekada živeli u Vršcu. Oni su to radili u samim vinogradima, dok su taj običaj na gradske ulice preselili Srbi, koji su kod njih radili kao nadničari - objašnjava Babić. - Nekada su pekli samo kobasice i točili mlada vina i širu, koje su delili svim znanim i neznanim prolaznicima. Danas je to poprimilo nove obrise, pa se na ulice iznose roštilji i pušta glasna muzika.

Otac Ognjen Veljančić, starešina hrama Svetog oca Nikolaja u Vršcu, smatra da se na taj način, praktično, "nastavlja" zabava cara Iroda, na kojoj je naredio da se Jovanu Krstitelju odrubi glava. Zato apeluje na sugrađane da tu uličnu zabavu ostave za neki drugi dan, pogotovo što se tada posti.

- Pravdaju se da samo nastavljaju tradiciju svojih predaka, a stari paori su vodili računa da se ta svetkovina obeleži nekoliko dana pre Usekovanija. Ne znam kada je ustanovljen ovaj datum. Svakako ne opravdavamo takvo ponašanje - kaže otac Ognjen.

Dodaje i da stalnim propovedima i razgovorima sa parohijanima pokušavaju da ukažu da to ne treba raditi, ali da njihove reči ne stižu do onih koji pale vatre.


PROČITAJTE JOŠ:
Teslini naslednici prave struju iz stepenica

NE JEDU NIŠTA CRVENO

USEKOVANjE glave Svetog Jovana Krstitelja obeležava se jednodnevnim postom. U narodu postoji verovanje da se tog dana ne sme jesti ništa što je crvene boje, jer podseća na prolivenu krv sveca. Otac Ognjen, međutim, kaže da to nema veze sa crkvenim kanonima.