RETKE su crnogorske sredine koje se mogu pohvaliti prirodnim draguljima kao što je šavnički kraj, ali od čega se, nažalost, njegovi žitelji nisu ovajdili. Odlaze teška srca trbuhom za kruhom u beli svet, dok su retki oni koji se vrate u zavičaj. Ovih dana trojica braće Đurđića iz sela Komarnica - Dušan, Simo i Duško obnovili su staru kamenu porodičnu kuću koja je izbrojala stotinu godina, učvrstili njene temelje. Nekada je bila pod slamom, pa crepom, a danas pod limom. Selo broji samo tridesetak domaćinstava. Leti sve živne, dok zimi ostanu retki, uglavnom oni koji nemaju gde drugde.

- Radili smo udarnički. Pogledajte kamen kako se lepo nadovezao, sve se fino uklopilo. Mnogo nam je značila pomoć Milutina Mišovića kome nije bilo teško da iz Nikšića prevali kilometre. Nadam se da će ovaj naš posao biti vesnik povratka na selu svih koji su napustili kućni prag, kaže za "Novosti" Dušan Đurđić, koji sa suprugom Radom, podiže dvoje dece. - Snalazimo se kako znamo i umemo, držimo goveda i ovce. Ostali smo bez posla i plata. Ja sam radio u Komunalnom, a žena u pogonu "Titeksa", kojeg više nema.

Pročitajte još - Grade novi život na ruševinama

Kroz selo vijuga asfaltni put i on je kopča sa svetom. Zahvaljujući deci (njih jedanaestoro) koja đačkim autobusom idu u školu u Šavniku, nadležni održavaju ovu saobraćajnicu, pa Komarnica kada zapadnu snegovi nije odsečena. Žitelji se rvaju sa brojnim nedaćama. Odbranili su šumsko blago na Dragišnici od nasrtljivog koncesionara. Komarani se bave stočarstvom i poljoprivredom. Tu su i ribnjaci, dok se sa imanja Đurđića minulih godina eksploatisao kvalitetni pesak, za potrebe hramova u Podgorici i Baru, manastiru Morači. Pokazalo se da je odličan kao podloga za freske. Tu je kanjon Nevidio za koga je ceo svet čuo. Godinama je turistička atrakcija.

- Dolaze ljudi sa svih strana sveta, prolaze kroz divlju lepotu - naglašava naš sagovornik, koji uz razgovor nudi čašicu domaće rakije - šljivovicu i jabukovaču koje su, kako tvrdi, lepše od francuskog konjaka ili nekog brenda od škotskih viskija.

Selo Komarnica Foto V. K.

Kao i mnoga druga i ovo selo broji sve manje stanovnika, dece posebno. A ne tako davno bilo je puno života. Sa setom se tog vremena priseća Simo.

- Bilo je igranki, kovali smo planove. Stoka se izdizala na durmitorske katune i tamo ostajala sve do kasne jeseni. Žagor dece je odzvanjao selom. A danas, jedva da se čuje glas mališana - kaže Simo.

Atrakcija u selu je traktor koji su Đurđići kupili daleke 1981. i još ih dobro služi.

- Nikada se nije pokvario! Motor radi kao najbolji švajcarski sat, uverava nas, treći od braće - Duško.

DEDA

MILETA Đurđić, deda naših domaćina, tri puta se ženio. U prvom braku imao je sina i kćer, ali mu je sin poginuo na Mojkovcu, u drugom, na porođaju umru žena i dete. Treći put oženio se kada je imao 72 godine, a supruga 27! Sa njom je imao sina Blaža, oca Dušana, Sima i Duška. Nažalost, živeo je svega dve godine, ali od sina je ostao široki trag.