NA najvišem uzvišenju u selu Podvis, nedaleko od Knjaževca, na mestu gde pogled puca tako da se, kažu meštani, vidi cela Srbija, nalazi se misteriozna građevina koja svojim stilom odudara od okoline. Iako je zub vremena učinio svoje, ova vila, čiji je ulaz napravljen od drveta i stakla, dok se nedaleko od nje nalazi napušteni, u korov i šiblje zarastao bazen, pripadala je nikom drugom do Đorđu Vajfertu, poznatom srpskom industrijalcu.

- Da, da, to ti je, prijatelju, bila vila koju je sebi sazidao Vajfert, koji je ovde imao rudnike uglja - govori nam meštanin Zoran Jovanović (61), čiji je stric radio kao kuvar u vili, a deda i otac kao rudari kod Vajferta.

- Bili su, u to doba, u Podvisu sagrađeni bioskop sa 218 mesta, pruga, poslastičarnica... Imali smo struju, termoelektranu, poštu, sodaru...

PRIČA počinje daleke 1883. godine, kada su Turci koristili ugalj iz Podvisa kako bi snabdevali svoju artiljeriju.

- Kada su Turci krenuli da se povlače 1887. godine, naš zemljak Miloš Đorđević je od njih otkupio taj rudnik - nastavlja Jovanović. - Platio je, vele, Turcima dve kese zlata i na tom mestu otvorio rudnik mrkog uglja.

U vlasništvu Đorđevića, rudnik je bio sve do 1909. godine, kada ga je od njega otkupio Vajfert. Kažu da je taj rudnik kupio novcem koji je zaradio nakon što je 1903. godine koncesiju za rudnik bakra u Boru prodao Francuzima.

PROČITAJTE JOŠ - Poreklom Nemac, a dušom Srbin


- Vajfert je otvorio moderan rudnik mrkog uglja i zato je često boravio u Podvisu, zbog čega je sebi ovde sazidao vilu - priča Jovanović. - Vila je imala jednu ogromnu dnevnu i osam spavaćih soba. Iza je bila zemunica, duboka, gde su se čuvale namirnice. A da bi luksuz bio kompletan, Vajfert je, tik uz vilu, i bazen sagradio.

Meštani kažu da je ispred vile bio kameni astal, gde je svakog jutra Vajfert pio kafu i razmišljao.

USPOMENE Zoran Jovanović sa fotografijama starog Podvisa


- Rudnik se brzo širio, jer je Vajfert znao posao - svedoči nam Zoran. - Rudnik je bio bogat i smatralo se da je bio najmoderniji rudokop takve vrste u Evropi. Ubrzo je sagrađena železnica, koja je ugalj prevozila do kupaca. Inače, otvaranju pruge prisustvovao je i Nikola Pašić, tadašnji srpski premijer.

DOŠAO je i Prvi svetski rat. Već 1915. godine, rudnik uglja u Podvisu su preuzeli Bugari.

- Vajfert se u Podvis vratio po okončanju rata - nastavlja Zoran. - Nastavio je tamo gde je stao. U to doba, u rudniku je bilo uposleno 519 radnika, koji su crno zlato vadili sa dubine od blizu 600 metara.

LEONARDOV MOZAIK U VILI je, keže Jovanović, pod zapravo bio - mozaik. - Pričalo se da je taj mozaik urađen po skici Leonarda da Vinčija, kao i da su mnogobrojni stručnjaci iz zemlje i inostranstva dolazili ovde da se dive tom delu - objašnjava Jovanović. - Možda na podu još ima tragova tog mozaika.

Vajfert je sagradio bolnicu, gde su se njegovi radnici lečili. Potom je u Podvisu sagrađen i prvi bioskop, pa poslastičarnica, sodara, škola, pošta...

- Moj deda je radio u tom rudniku. Tu je, prilikom jedne nesreće, izgubio oba oka. Zatim je posao dobio i moj otac. Stric je bio kuvar. Ceo ovaj kraj se ubrzano razvijao - setno, gledajući od vremena požutele fotografije, kazuje Jovanović.

A vila u kojoj je Vajfert odsedao u to doba imala je čak i parno grejanje!

- Iskoristio je Vajfert ugalj iz rudnika i ugradio gusani kotao - objašnjava Jovanović. - Sistemom zemljanih cevi, toplovodna instalacija, koja je u to doba predstavljala pravo čudo, zagrevala je sve sobe u vili.


PROČITAJTE JOŠ - Beogradske priče: "Farmazoni" i njihovo doba


Ali 1930. godine Vajfert je rudnik prodao tadašnjem Društvu za eksploataciju goriva, u čijem je vlasništvu rudokop bio sve do 1941. Tada su, u jeku Drugog svetskog rata, Nemci ušli u Podvis i preuzeli upravljanje rudnikom i vađenje uglja, kojim su snabdevali svoje jedinice.

LUKSUZ Kraj višespratne kuće bio i bazen / Foto Lj. Trifunović


- Kada je rat završen, rudnik je nacionalizovan i postao je državni - priseća se Jovanović. - Radio je sve do 1958. godine, kada je došlo do strašne tragedije.

U RUDNIKU je tada izbio požar u kome je život izgubio 61 rudar. Nikada nije saopšteno ko je bio odgovoran za nesreću.

- Nakon toga, rudnik je više tavorio nego što je radio, i konačno je zatvoren 1968. godine - odmahuje glavom Jovanović. - U kraju se šapatom pričalo o tome da uglja ima i da je rudnik još mogao da radi, ali da je zatvoren iz političkih razloga.

ISTORIJA Sa otvaranja rudnika Tresibaba


Posle zatvaranja rudnika, život u ovom kraju kao da je stao. U roku od nekoliko godina, sve što se decenijama gradilo prekrila je prašina zaborava.

- Ostala je, prijatelju, samo Vajfertova vila, onako sablasna, na vrhu Podvisa - tužno kaže Jovanović. - Ali niko ne zna kome ona pripada, jer država nije pokazala interesovanje da preuzme brigu o tom zdanju. Eto, stoji tako, svedoči o jednom vremenu, i to je to... I pričaće ona, onima koji žele da slušaju, o istoriji ovog kraja, sve dok se jednog dana, pod teretom godina - ne sruši.