Carska raskoš Srbije osigurana na 50 miliona €

AKVILEJA - OD SPECIJALNOG IZVEŠTAČA „NOVOSTI“

DREVNIM Istarom do Gvozdene kapije na Đerdapu, do Trajanove table i ostataka čuvenog mosta, koji je ovaj imperator, sa svojim arhitektom Apolodorom, podigao osvajajući Dakiju, putuju posetioci izložbe "Blago i carevi - raskoš rimske Srbije", zahvaljujući maštovitoj i inventivnoj multimedijalnoj prezentaciji, koja ih već u prizemlju Palate Meizlik u Akvileji, gradu u severoistočnom delu Italije, uvodi u priču o bogatstvu antičkog nasleđa iz naših muzeja.

PROČITAJTE JOŠ - Srbija raj za kradljivce arheološkog blaga

Ovim putem, od 10. marta prošlo je 10.000 ljudi, koji su videli 62 vredna eksponata, od kojih polovina pripada zbirci beogradskog Narodnog muzeja, a ostali su iz Muzeja Vojvodine, Narodnog muzeja u Požarevacu, Muzeja Srema, Narodnog muzeja u Nišu, Muzeja Krajine u Negotinu, Muzeja grada Beograda, Narodnog muzeja u Zaječaru, a jedan je iz privatne kolekcije. Prvi put su izloženi pod istim krovom i to upravo zahvaljujući izložbi organizovanoj u gradu, smeštenom na pola puta između Udina i Trsta, u kome se nalazi jedan od najvećih arheoloških lokaliteta u Italiji i odakle su rimske legije nekada kretale u vojne pohode ka Dunavu.

PROČITAJTE JOŠ - U Ćelijama pronađena vila rimskih bogataša

- Italijanska javnost i stručnjaci su sa velikim entuzijazmom ispratili ovu izložbu - otkriva za "Novosti" Antonio Zanardi Landi, predsednik Fondacije Akvileja i nekadašnji italijanski ambasador u Beogradu. - Kao što smo se nadali, najšira javnost je gotovo bila šokirana saznanjem koliko su jaki i duboki bili povezanost i zajedništvo između Rima, Akvileje i teritorija sa današnjeg prostora Srbije. Malo ko je prethodno znao da je na teritoriji Srbije rođeno 17 rimskih imperatora, počevši od Konstantina Velikog, koji je ostavio tako dubok trag na istoriju Evrope.

PROČITAJTE JOŠ - Anine - raskoš iz rimskog carstva

Najjatraktivniji deo postavke za posetioce, kako je grupi novinara koji su posetili Akvileju u organizaciji Ministarstva kulture i informisanja, objasnio Kristijano Tiusi, direktor Fondacije, jeste onaj u kome su bogato dekorisani pozlaćeni šlemovi iz Breskova i Jarka (u blizini carskog Sirmijuma), portret Konstantina Velikog i Beogradska kameja. Samo gostovanje ovih pet eksponata je, kod jedne berlinske kuće specijalizovane za umetnost starog Rima, osigurano na 15 miliona evra, dok je osiguranje cele postavke vredno 50 miliona. Domaćini su organizovali i dvadesetčetvoročasovni nadzor, a stražari koji noću paze izložbu su naoružani.

Najveće interesovanje vlada za pozlaćene šlemove

- Gledaoci su veoma zainteresovani i za Galerijev portret izrađen u porfiru - nastavlja sagovornik, dodajući da će arheolog Bora Dimitrijević, nekadašnji direktor muzeja u Zaječaru, gde se portret čuva, danas u Akvileji održati predavanje o Feliks Romulijani, koja je, prema mišljenju Tiusija, jedan od najznačajnijih arheoloških lokaliteta na Balkanu, ali i šire. - Svi eksponati pronađeni na teritoriji Srbije od crvenkastog porfira, kojih je nekoliko u postavci, ukazuju na direktnu povezanost sa carevima, jer su oni jedini imali kontrolu eksploatacije ovog kamena u Egiptu.

Kristijano Tiusi

Kuriozitet izložbe, nastavlja Tiusi, jeste i rimska vojna diploma, kakvih na svetu postoji samo 500, a izdata je 28. aprila 75. godine, tokom vladavine Vespazijana. Iz nje se mogu čitati važni istorijski podaci, poput toga da oni koji stupe u vojsku mogu računati na državljanstvo, sa svim pravima koje ono nosi, uključujući i to da im i žene postaju Rimljanke, a deca Rimljani. Neoženjeni vojnici nosioci diplome, isto pravo su mogli da prenesu na buduću ženu i decu, ali je ono bilo ograničeno samo na jedan brak. Uz diplomu su izložene i gvozdene, paradne maske kojima su rimski vojnici pokrivali lice na ceremonijama, kako bi se idealizovano predstavili, dodaje sagovornik, bili sličniji Apolonu.

- Naš cilj je bio da posetioci saznaju koliko veliki značaj je imala teritorija Srbije za Rimsko carstvo, da im približimo careve, bitke i gradove koji su na tom prostoru postojali i da požele posle ove izložbe da obiđu vašu zemlju - zaključuje direktor Fondacije.

Izložba traje do 3. juna, a ozbiljnost, temeljnost i bogatstvo znanja i duha sa kojom je naše nasleđe prikazano u Akvileji može svakog ko potiče iz Srbije da učini - ponosnim.

DUBOKI ZAJEDNIČKI KORENI

- BUDUĆNOST mora da se zasniva na sećanju, a sećanje je najvažniji dar čovečanstva. Moramo negovati i čuvati pamćenje kako bismo izbegli nesreće iz prošlosti. Zato smatram da je rad na izložbi kakva je ova koju sada imamo u Akvileji, zapravo, politički napor. Sa političke i kulturne tačke gledišta Italija i Srbija su veoma bliske. Industrija i trgovina igraju svoju važnu ulogu, a naš cilj je da naglasimo da za sve što danas postoji, imamo duboke, pozitivne i bogate korene, od kojih želimo da iskoristimo ono najbolje - zaključuje ambasador Landi.

Multimedijalna projekcija mozaika sa teritorije Srbije

REDOVI I PO KIŠI

IZLOŽBA u Fondaciji Akvileja je izvanredno propraćena u italijanskim medijima i izazvala je veliko interesovanje publike - ocenjuje Danijela Vanušić, pomoćnik ministra kulture za zaštitu kulturnog nasleđa.

- Dan posle otvaranja u Akvileji je toliko padala kiša, nebo se sa zemljom sastavilo, da nismo očekivali da će biti ikoga, ali smo ispred Palate Meizlik već u deset ujutru zatekli gomilu ljudi sa kišobranima koji čekaju da uđu na postavku.