HRONIKA najznačajnijih svetskih događaja, pronalazaka, političkih stavova, mode i razvoja dizajna u protekla dva veka zabeležena je na kutijama šibica, čija je impozantna zbirka, godinama brižljivo sakupljana, a odskora dostupna i široj javnosti, obogatila kulturnu i turističku ponudu Sremskih Karlovaca.

Muzej šibica, jedinstven ne samo u Srbiji, oformila je slikarka Jovana Popović Benišek u svojoj kući, predstavivši tako posetiocima izuzetno zanimljivu kolekciju, u kojoj je više od 35.000 kutija i nalepnica sa najraznovrsnijim motivima, grafičkim i likovnim rešenjima, koja uz to što pleni atraktivnošću, i na poseban način svedoči o napretku civilizacije.

- Koliko šibica, toliko priča. Stigle su ovde sa svih meridijana, zahvaljujući u prvom redu mojoj pomajci Jasni Novak (1925-2002), glumici, dramaturgu, prevodiocu... - kaže za “Vojvođanske priče” vlasnica ovog muzeja.

Jasni su, kako se priseća njena poćerka, stizala pisma puna nalepnica za šibice novih serija iz Francuske, Belgije, Švedske, Španije, Japana, i to čim izađu sa fabričke trake, a ona je raritete razmenjivala sa pasioniranim svetskim filumenistima. Različite po formi, veličini, dizajnu pa čak i materijalima, šibice su punile kutije, kofere, čitave police kada je počela da pravi kolekciju u Pragu, gde je živela sredinom prošlog veka.

- U prvih desetak godina Jasna Novak je sakupila impozantnih 20.000 primeraka šibica. Posle njene smrti, ova neobična kolekcija je pripala meni, da je čuvam, umnožavam, a sada, evo, i izlažem - priča Jovana Popović Benišek.

Nalepnice iz Francuske, Belgije, Švedske, Španije, Japana...


PROČITAJTE I: Vojvođanske priče: Mali sokak goleme pameti


Danas kutije šibica i nalepnice sa kutijica krase prostorije ove stalne muzejske postavke, koja privlači publiku najrazličitijih generacija, a posebno je interesantna deci. Posmatrajući primerke tog “zapaljivog blaga”, poput zlatastih italijanskih pakovanja, ukrašenih reprodukcijama slika čuvenih umetnika, remek-dela japanske strpljivosti izrađenih na peliru i svili, kao i francuskih šibica sa pikantnim motivima i predstavama, posetioci Muzeja imaju priliku i da upotpune svoja znanja.

Na šibicima istorija dizajna prethodna dva veka

- U vreme kada su se pojavile, niko nije ni slutio da će šibice, kao neizostavni deo svakodnevice, prevazići puku funkcionalnost i postati osnova za gotovo neograničen likovni repertoar. Na njima su tako vidljive mnoge promene u istoriji dizajna tokom prethodne dve stotine godina.

Kako je velika strast viktorijanskog doba bila egzotika, to je u proizvodnji šibica favorizovalo motive životinja, biljaka i naroda iz dalekih krajeva sveta. A takođe je poslužilo u uzdizanju nacionalnog ponosa i vere u britansku imperiju. Reklamna uloga šibica s vremenom je zauzela posebno mesto, naročito sredinom 20. veka, jer su one postale jedan od najprisutnijih potrošačkih proizvoda na svetu, što ih je istovremeno odredilo kao sredstvo propagande.

Mnogi narodi motivima na šibicama favorizovali svoju kulturu

- Svaki proizvođač se trudio da različitim dizajnom i motivima na svojim šibicama na neki način udovolji ukusu potrošača. Italijani su, tako, favorizovali svoju kulturu i umetnost, Španci plesačice sa kastanjetama i koride, Rusi čuvene bitke, Amerikanci pop-kulturu, a Šveđani su podsećali da su oni dali osnovni izgled obliku i dizajnu kutije šibica.

Motivi na šibicama bili su različiti ali, kako dodaje naša sagovornica, bilo je važno da brend bude prepoznatljiv. Idejna rešenja za kutije su, tako, postala prethodnica modernog marketinga i indikativna za mnoge promene u kulturi biznisa. Proizvodnja šibica je bila prvi svetski multinacionalni biznis i jedan od najstarijih oblika brendinga koji se pojavio u drugoj polovini 19. veka.

Neke nalepnice prava remek-dela na peliru, svili...

“DOLAC” I “DRAVA”

U ŠVEDSKOJ je 1844. godine otvorena prva fabrika za proizvodnju šibica. Na području bivše Jugoslavije šibice su proizvodili travnički “Dolac” i osiječka “Drava”, koja je svoje proizvode izvozila i u Francusku.

Jovana Popović Benišek muzej otvorila u svojoj kući

ŠETNjA KROZ ISTORIJU VATRE

MUZEJ šibica u karlovačkoj Ulici mitropolita Stratimirovića od letos je obogatio svoju ponudu. Osim u stalnoj postavci i “šetnji kroz istoriju vatre”, posetioci mogu da uživaju i u bašti muzeja, uz kreativan odmor u klupskoj atmosferi. U planu je pokretanje programa, poput izložbi, koncerata, književnih večeri, filmskih projekcija. Ideja je da muzej bude mesto susreta, a ne mesto koje se samo usput posećuje.

Bista i fotografije Jasne Novak

KNEZ PAVLE LjUBITELj SVETLOSTI

FILUMENIZAM je hobi sakupljanja nalepnica i kutijica šibica, rasprostranjen u svetu, a kolekcionari su poznati kao ljubitelji svetlosti, to jest vatre, pa odatle i naziv filumenisti.

- Šibice, upakovane u kutije različitih veličina i oblika, oduvek su privlačile kolekcionare. Sakupljao ih je i knez Pavle, koji je u njih uložio deo svoje dvanaestogodišnje ušteđevine - kaže Jovana Popović Benišek.