JELENA SRPSKI BADI VALASTRO: Poslastičarka pravi torte visoke 2,5 metara

SVAKO ko vidi torte Jelene Ujvari (54), poslastičarke iz sremskog sela Morović, pomisli da su skulpture. Zakleo bi se da su ukrasi na njoj od stakla, čipke ili satena, da su raznobojne ruže i orhideje prave, tek ubrane iz vrta, a sav taj raskošan nakit, biseri i dijamanti iz devojačke škrinje. Ali čim zagrize komad umetničkog dela od marcipana, čokolade i šećera, ostane zbunjen i zadivljen spretnošću i umećem žene koja je svaki taj detalj, i najmanju šaru i mašnu, napravila svojim rukama.

Pročitajte još:POSLASTIČARNICA PRAVI SLATKIŠE ZA PSE: Ljubimcu torta sa svećicama

Od prve poslastice koju je, bežeći od zvuka sirene i potresnih vesti, načinila tokom bombardovanja 1999. godine, pa do danas, napravila je tone ovog slatkiša. Međutim, izdvojila se poslednjih godina po svojim unikatnim svadbenim tortama, izuzetnim po izgledu, ali i po veličini. Za njen dar pročulo se i izvan granica Srbije, pa Jelena svojevrsna čuda od kremova i patišpanja doprema širom naše zemlje, ali i na svadbe u Hrvatsku, Bosnu, Grčku, pa čak i u Salzburg i Beč, gde vekovima suvereno vladaju "mocart" kugle i zaher torta.

- Počela sam da pravim torte iz inata i nužde - priča Jelena. - Kao šumarski tehničar, iako su u okolini Šida bila tri gazdinstva, nikada nije bilo posla za mene. Ćerka Milica (27) i sin Marko (26) imali su sedam i osam godina kada je počelo bombardovanje, a moji roditelji su ih, iz straha da NATO avioni ne gađaju vojnu ustanovu u Moroviću, odveli u kuću mog strica u Semberiji. I tada se desio sudbonosni momenat. U kiosku sam kupila izdanje "Večernjih novosti", "Nadu novu" i specijalni dodatak o ukrašavanju torti koji je napisala Marija Savić.

Pročitajte još: Poslednja radnja koja pravi licitarsko srce

Ubrzo je Jelena naručila alat za ukrašavanje i polako počela da peče zanat. Prve poslastice bile su napravljene za prijatelje i komšije, a danas su torte Jelene Ujvari poznate nadaleko. Radila je i za parove iz javnog života. Zovu je srpski Badi Valastro, po čuvenom poslastičaru koji pravi mađioničarska dela od fondana.

- Najveća mladenačka torta bila je visoka dva i po metra i teška više od 100 kilograma - priča naša sagovornica. - Sastojala se od 16 torti, a pravilo je da sve budu različite - reforma, lešnik, moskva, plazma, esterhazi, čoko-oranž, egzotična... - Vozila sam je mladencima u Sarajevo, koji su za mene čuli u Zagrebu. Iako je napolju temperatura bila 42 stepena, dovezla sam torte hladne, jer imam specijalno opremljena vozila. Kada sam ih montirala i iznela pred goste i mladence, uzvici oduševljenja, uzdasi, aplauz i radost budućih supružnika bili su mi najveća pohvala.

Da bi se napravio takav gorostas od slatkiša, neophodno je tri dana celodnevnog rada. Za izradu ukrasa, ruža, cvetova, čipke, detalja, ponekad su potrebne i dve nedelje s punim radnim vremenom. Veliki trud se isplati, pa je jedina Jelenina reklama preporuka onih koji su njene torte videli i probali.

- Jednu od najvećih torti napravila sam za par iz Negotina, a ukrase za nju radila sam nedeljama.

Posla je sve više, a ruke su samo dve. Zato, da bi postigla da odgovori na sve narudžbine, najviše bi volela da prenese znanje ćerki i, kada se sin oženi, snahi, jer iskustvo koje ima i znanje, tvrdi ova vredna žena, vrede zlata. A iščekuje, željno, da najlepše torte pravi za svoje unučiće.

Foto V. Danilov Badi Valastro

SAD SE SEĆA ZNAKOVA

MNOGO je znakova koje danas razumem, a koji su potvrdili da se sve dešavalo uz Božju pomoć - kaže Jelena. - Osim što sam kupila brošuru o ukrašavanju torti, krstila sam se na Svetu Petku, i svoje umeće danas razumem kao dar od Boga. Ovaj posao uneo je u moj život mnogo divnih ljudi i prijatelja. Mariji Savić, koja je napisala priručnik i donela u našu zemlju potpuno nove ideje, od koje sam kupila prvi alat, dugujem najveću zahvalnost za ono što sam danas postigla. Danas smo bliske prijateljice, a ona je kuma mojoj ćerki.

TEŽAK POČETAK

NIJE bilo lako na početku - priča Jelena. - Da bih kupila neophodan alat za ukrašavanje, morali smo da se odričemo mnogo toga, a prvih godina svu zaradu smo ulagali. Suprug i ja smo, kad sam rešila da ću se time baviti, istog dana ostavili cigarete i kupili šporet na kredit. Na starom nisam mogla da spremam poslastice za prodaju. Sada je to porodičan posao, u koji ulažemo trud sve četvoro. Osim toga što se novim načinom ukrašavanja nije bavio niko kod nas kada sam počinjala, nije bilo interneta, knjiga, a danas, kada svega ima, isključivo radim "iz glave".