GODINU koju smo nedavno ispratili filmski radnici ocenjuju kao najuspešniju u novijoj istoriji srpske kinematografije. Ako je suditi po fondovima za podsticaj domaćim i stranim autorima, tekuća bi mogla da je nadmaši. Budžet Filmskog centra Srbije iznosiće 1,1 milijardu dinara, skoro deset odsto više nego lane. I Ministarstvo privrede je konto za podsticaje za proizvodnju audio-vizuelnih dela uvećalo za 100 miliona dinara.

Grupacija za kinematografiju, pri Privrednoj komori Srbije, oformljena je pre četiri godine, u trenutku kada je bio najmanji budžet za kinematografiju, a Filmski centar Srbije dve godine nije raspisivao konkurse. Danas se došlo do rekordnog budžeta.


PROČITAJTE JOŠ:
Najbolja je ona čašica u kojoj znamo šta je

- Tokom 2018. godine Filmski centar Srbije raspisao je ukupno 27 konkursa, u okviru kojih je podržano 17 dugometražnih igranih filmova i 21 dugometražni dokumentarni film - priča Boban Jevtić, direktor Filmskog centra Srbija. - Podržano je i 29 kratkih igranih projekata, uključujući studentske i eksperimentalne filmove, baš kao i 12 projekata za kratke dokumentarne filmove. Podržano je i dvadeset manjinskih koprodukcija. Tu treba dodati još i projekte koji su podržani u fazi razvoja, zatim razvoj scenarija, te razne stimulacije koje delimo po različitim osnovama (gledanost, učešće na stranim festivalima, distribucija itd). Važna stavka našeg rada je i pomoć u digitalizaciji bioskopske mreže u Srbiji, za koju se godišnje izdvaja jedan deo našeg budžeta.

Za koliko ostvarenja će biti sredstava ove godine, teško je predvideti. Kako kaže Jevtić, to zavisi od budžeta filmova, jer se u FCS trude da obezbede realnu pomoć koja zakonski ne sme da prelazi 50 odsto ukupnog budžeta filma, osim u slučaju debitantskog ostvarenja. Prema njegovim rečima, realno je da zemlja naše veličine godišnje podrži od 12 do 15 celovečernjih igranih filmova.

- Državna pomoć je apsolutno ključna za domaću kinematografiju - smatra Jevtić. - Mi smo mala zemlja, sa malim tržištem i jako je teško naći početni novac za neki film. S druge strane, čitav segment audio-vizuelnih delatnosti, gde je kinematografska delatnost osnovna ali gde spada i televizija, advertajzing, video-igre, izuzetno je lukrativan za svaku državu te zato država, između ostalog i ulaže u njega. Da ne govorim i kako je film, da iskoristim jednu prozaičnu floskulu, najbolji ambasador svake zemlje.


PROČITAJTE JOŠ:
Srpska guma u - suficitu

Osim podrške koju obezbeđuje FCS, tu su i podsticaji Ministarstva privrede. Ti podsticaji su, kaže Jeftić, prevashodno namenjeni privlačenju stranih kompanija da snimaju u našoj zemlji.

- Te strane kompanije koriste naše profesionalne i materijalne resurse, zapošljavaju veliki broj ljudi i najzad prave dobru reklamu za našu zemlju - kaže direktor FCS. - Vrlo brzo, za svega nekoliko godina, nametnuli smo se kao ozbiljan "takmičar" u regionu i na tom polju.

Analize su pokazale da se na dinar koji dodeljue samo Ministarstvo privrede državi se vraća - devet. Podsticaji za proizvodnju audio-vizuelnih dela za 2017. godinu, 400 miliona dinara, doneli su oko 3,8 milijardi dinara investicija. U 2016. godini, kada je doneta uredba, odnos podsticaja i investicija je bio jedan prema šest.

Igor Turčinović, direktor Pink film internešnl smatra da se Uredba, koja reguliše dodelu podsticaja u filmskoj industriji, pokazala kao dobra.

- Desio se bum u srpskoj kinematografiji - tvrdi Turčinović. - Danas u Srbiji snimaju i Džoni Dep i Rejf Fajns. Mi nismo izmislili ništa novo. Preuzeli smo sistem koji su u ovom delu Evrope pokrenuli Česi, a razvili Mađari. Mi smo danas u rangu sa Rumunima, ako ih već nismo i pretekli. Kada stranac dođe u zemlju i uloži, na primer, milion dolara u snimanje, država mu vrati neki procenat. Mađari vraćaju 30 odsto. Mi smo vraćali 20 odsto, a od skoro je taj povraćaj povećan na 25 odsto. Dok to nismo imali, gubili smo posao. Stranci su išli u zemlje u kojima imaju povraćaj sredstava. Od uvođenja podsticaja i njegovog zakonskog regulisanja, posao je krenuo.

Prema njegovim rečima, bilo je dosta kritičara ove mere. Neki su tvrdili da će to ubiti domaću kinematografiju, ali se, tvrdi Turčinović, ispostavilo da to nije slučaj.

- Naprotiv, naši ljudi imaju sada puno posla, dobro su plaćeni i stiču iskustvo - kaže direktor Pink film internešnal. - Do skoro u Srbiji je bilo teško snimiti dobru scenu jurnjave automobila. Posle rada sa Amerikancima i naši ljudi su to naučili. To se najbolje vidi u "Južnom vetru". Ove godine je povećan budžet za subvencije za strane kinematografe, ali istovremeno je odvojeno i više sredstava za domaća ostvarenja. I zaista sve je više domaćih filmova. I publika se vraća u bioskope. U kinematografiji definitivno stvari idu nabolje.

Foto A.Stanković

I Anđelka Vlaisavljević, direktorka kompanije Work in Progress, slaže se da sistem podsticaja za kinematografiju funkcioniše veoma dobro, otkad je započeta njegova implementacija, u aprilu 2016. godine. To su potvrdili producenti koji su radili kod nas, ali i u drugim evropskim zemljama.

- Vrlo su zadovoljni samim procesom i brzinom kojom im se sredstva vraćaju - ističe Anđelka Vlaisavljević. - Srbija je "film frendli" zemlja i interesovanje za nju kao filmsku destinaciju konstantno raste. Očekujemo da će se taj trend nastaviti, čemu pored podsticaja, sposobnog i kompetentnog kadra, doprinose i zanimljive lokacije koje mogu da "glume" mnoge evropske, pa i svetske zemlje. Na desetine filmova u Srbiji je uspešno realizovano i naši najveći promoteri jesu filmske zvezde i producenti koji su iz Srbije otišli zadovoljni i koji na pozitivan način opisuju svoje iskustvo ovde. Treba pogledati koliko smo puta pomenuti u pozitivnom kontekstu u inostranim medijima poput Variety, Hollywood Reporter itd.. Ti neekonomski efekti su nemerljivi jer to nisu plaćene reklame već iskustva za koja je zaslužan trud i zalaganje domaćih filmskih radnika. Važan je i ekonomski efekat jer se u veoma kratkom roku u zemlju uliju i u njoj se potroše znatna devizna sredstva.


PROČITAJTE JOŠ:
I privrednici vole "dinu"

Ona naglašava da su srpski filmski radnici veoma cenjeni. Skoro 90 odsto svakog inostranog projekta koji se snimao u Srbiji poslednjih godina čine domaći kadrovi.

- Sem direktora fotografije, scenografa i možda specijalnih i vizuelnih efekata, ostali deo ekipe je naš - prenosi naša sagovornica. - Sve češće i naši mladi i talentovani autori dobijaju priliku da rade na autorskim i šefovskim pozicijama. Ja zaista ne vidim nijedan negativan efekat podsticaja. Imaju ga mnoge zemlje u svetu, 25 zemalja u Evropi, a u našem okruženju ih jedino nemaju Bugarska i Albanija. U ovom poslu prednjači Mađarska, a za njom Češka i Hrvatska. To su zemlje u kojima je snimano mnogo visokobudžetskih produkcija, sa budžetima od preko 100 miliona dolara. Samo se u Mađarsku ulilo 450 miliona evra u prošloj godini. Filmska industrija je ozbiljna privredna grana u toj zemlji. Naša firma, koja radi isključivo inostrane projekte, uglavnom radi sa mlađom generacijom i veoma često daje prilike tek odškolovanim kadrovima. Mnogi su iskustvo stekli i postali najbolji u svom poslu upravo radeći na stranim produkcijama jer na tim projektima domaći filmski radnici imaju priliku da se susretnu i upoznaju sa najsavremenijom filmskom tehnikom, neretko da rade rame uz rame sa oskarovcima, i da potom svoje umeće pokažu na domaćim projektima. Ne vidim nijedan negativan efekat u činjenici da filmski radnici imaju više posla. Treba šansu davati mladima i to je ono što naša firma čini od osnivanja.

Foto A.Stevanović

Kako objašnjava Anđelka Vlaisavljević, domaći projekti dobijaju sredstva putem podsticaja Ministarstava finansija i konkursa Filmskog centra Srbije. Svi projekti koji se kvalifikuju i ispune propisane uslove dobijaju podsticaje, i prema njenim rečima, nema podele na domaće i strane. Ona kaže da je u protekle dve godine snimljeno puno kvalitetnih domaćih projekata, što filmova, što TV serija.

- Pre tri godine FCS je imao budžet od dva miliona evra, a sada blizu 10 miliona - poredi Vlaisavljevićeva. - U ovom momentu se u Srbiji radi deset TV serija. Budžeti serija su se duplirali, što se odražava na kvalitet. Ja se iskreno nadam da će se taj trend nastaviti. Inostrani projekti uglavnom imaju veće budžete pa su i povraćaji veći, dok domaći projekti često jednim delom već budu finansirani iz budžeta putem konkursa, na koja sredstva nemaju pravo na podsticaj, pa iz ovih izvora dobiju manje. Čula sam da se javljaju investitori spremni da ulažu u domaće projekte jer znaju da će u startu dobiti 25 odsto uloženih sredstava.

ODLAZE TAMO GDE JE POVOLjNIJE

ZA srpsku kinematografiju 2018. godina je bila jedna od najuspešnijih - naglašava Anđelka Vlaisavljević. - Verujem da će se to nastaviti. Uz nove platforme, potražnja za kvalitetnim sadržajem sve je veća. Na sreću, imamo puno autora i filmskih stvaralaca od kojih možemo očekivati jož mnogo lepih projekata prvenstveno za domaće tržište i region, ali ne smemo zaboraviti da se za servisiranje stranih projekata bori veliki broj zemalja u svetu i da je konkurencija velika, te ne možemo da nerazumno dižemo honorare, cene lokacija, tehnike, jer će se producenti brzo okrenuti i otići tamo gde je "dil" bolji pa i za nekoliko dolara razlike. Tu grešku je napravila Češka, koja je bila lider, i Mađarska joj je preotela mnogo projekata. Češkoj je trebalo pet godina da se povrati, ali nikad se nije vratila na čelnu poziciju.


PROČITAJTE JOŠ:
Zaštita imena garantuje kvalitet

BOBAN JEVTIĆ: NOVI KONKURSI

DIREKTOR Filmskog centra Srbije Boban Jevtić (na slici) najavio je i dva nova konkursa. Reč je o konkursima za dečji i omladinski film i za debitanska ostvarenja.

-Naše iskustvo je da segmentiranje konkursa doprinosi kvalitetu i uspešnosti izbora projekta jer se "takmiče" u svojoj kategoriji - kaže Jevtić. - To je i način da podstaknete pojedine segmente za koje mislite da su nedovoljno podržani, kao što smo to uradili sa konkursima za repertoarski film sa komercijalnim potencijalom i sa konkursom za filmove na nacionalne teme. Dečji i omladinski film su zapostavljeni u našoj kinematografiji i ovo je način da pobudimo interesovanje za ovaj žanr kod domaćih filmskih stvaraoca. Lep međunarodni uspeh filma "Zlogonje" prošle godine učvrstio nas je u tom uverenju. Što se tiče debitanskog filma, veoma je značajno da se svake godine da šansa nekim novim glasovima, nekim mladim ljudima koji često ne mogu da se nametnu na konkursima gde učestvuju i njihove starije kolege. Napominjem da su najznačajnije uspehe na inostranim festivalima u proteklih pnekoliko godina ostvarili upravo debitanti.

REDOVNO FINANSIRANjE

Na poslednjoj sednici Udruženja za kreativnu industriju PKS, 2018. godina je označena kao jedna od najuspešnijih.

- Drago mi je i to je najveći kompliment i za Filmski centar Srbije i za mene lično što je sama profesija, i njena nezavisna udruženja, prepoznala naš trud i rezultate - kaže Boban Jevtić. - Filmovi se veoma dugo pripremaju, od tri do pet godina, tako da se proteklih godina i te kako osećao danak tom neredovnom finansiranju koje je do pre četiri godine bilo pravilo, ne izuzetak. Ali u poslednjih četiri godine mi imamo redovno finansiranje i tek se protekle godine mogao osetiti pravi boljitak na svakom planu. Kako znam koji su filmovi podržani i šta nas očekuje u narednih godinu-dve u bioskopima, mislim da pravo vreme za srpski film tek dolazi.