NA moju molbu da kaže sažetu ocenu Brozovog učinka u ratu i miru - koju bih objavio uz bilans Titove vladavine, koji mi je već bio izneo Dobrica Ćosić - ugledni istoričar Vlado Strugar, član tri akademije nauka, uključujući i SANU, rekao je sledeće:

- Broz je bio moj komandant. Kao partizan bio sam spreman život da dam za njega. U Drvaru, u vreme čuvenog desanta u maju 1944, moja jedinica umalo nije cela izginula u odbrani maršala. Tada me je jedan geler pogodio u potkolenicu. Kad god se vreme menja, mene žiga ispod kolena i podseća me na tu ratnu epizodu. Zbog toga ja o Brozu ne mogu govoriti objektivno, na šta me poziv istoričara obavezuje...

Pre mesec dana, akademik Strugar preselio se u sećanje, u 97. godini života. Ove jeseni stoga on nije mogao da čita u našim novinama sećanja učesnika petooktobarskog puča i njihovo tumačenje ovog krupnog istorijskog događaja. Oni nemaju dilemu oko koje se mučio Vlado Strugar. U brojnim izjavama i svedočenjima, petooktobarci svoju verziju predstavljaju kao objektivnu i konačnu, antiseptički čuvajući red i kriterijume uspostavljene odmah posle 5. oktobra 2000.

Pročitajte još - SUSRET SA ISTORIJOM: Kako su zapadne sile "kupile" 5. oktobar

U najkraćem, po njima, prevrat od 5. oktobra izražavao je opštu, skoro božansku volju, te nema potrebe da se njegova duboko demokratska, etička, kulturna i čak estetska dimenzija dovodi u pitanje. Do 5. oktobra ovde je bila strašna diktatura koja je spontano izvela na ulice milion ljudi, a onda je uvedena sloboda i zavladalo blagostanje. Paljenje Skupštine i Televizije je eminentno demokratski čin, upad u Narodnu banku heklerima i pod fantomkama takođe, osvajanje stanice milicije Stari grad i krađa oružja izraz su spontanih slobodoljubivih težnji pojedinaca i grupa koje su se tu našle po višem, skoro, povesnom zovu i nalogu...

Uz dirljive, skoro poetske opise osvajanja vlasti i upada u institucije, dato je i uputstvo za tumačenje istorije, sasvim suprotno od opomene starog istoričara. U ovim evokacijama izvođača petooktobarskog puča nema ni reči o udelu tuđih obaveštajnih službi, o logističkoj, finansijskoj i organizacionoj pomoći inostranih ambasada, o seminarima u centrima za obuku u nekim susednim državama, o "Otporu" koji je funkcionisao kao (dolarima) dobro podmazana mašina, o ugovoru sa narodom čije nijedno slovo nije ispoštovano, o delovanju kriznih štabova koji su uništili privredne resurse jedva preostale od sankcija i bombardovanja, o tome kako je nova vlast "uspešno" rešila kosovski problem i nesporazume sa Crnom Gorom, o kadrovskom obogaljivanju kulture, medija, obrazovanja i nauke, o pljačkaškoj privatizaciji, o malignitetima dosovske vlasti koja je svoje prvoborce postavljala na odgovorna mesta bez ikakvog objektivnog kriterijuma: tako je prvo radno mesto još nesvršenog studenta bilo - potpredsednik Vlade, prvo radno mesto prozaiste bez fakulteta i znanja stranih jezika - ambasador u važnoj evropskoj zemlji, pa je ubrzo i na čelo srpske vlade dospeo piljar iz Niša, takođe bez fakultetskog obrazovanja...

Pročitajte još - SUSRET SA ISTORIJOM: Ko je i koliko platio 27. mart i 5. oktobar?

Ove tekovine 5. oktobra ne spominju glagoljivi učesnici prevrata zadržavši, uz druge monopole, i onaj na ekskluzivno tumačenje povoda, toka i posledica tog krupnog "spontanog" događaja. Po njima, dakle, sve je bilo lepo i uzvišeno, čak govore i o dosad neviđenom skladu čulnog i racionalnog u pomeranju točka istorije.

Jedino za čim žale ove petooktobarske narikače je - izostanak šestog oktobra. Trebalo je, kažu, temeljitije počistiti neistomišljenike, ali ne stigoše - od žurbe za foteljama i slikama iz Skupštine, od borbe za sinekurama u Vladi i ambasadama, za šećeranama, hotelima, medijskim kućama, fakultetima, institutima i, čak, univerzitetima.

Takva verzija polako ulazi i u udžbenike za osnovnu školu, a slika Skupštine koja gori krasi i nedavno objavljeni luksuzni turistički vodič kroz Beograd, uz objašnjenje: ovde do 5. oktobra nije bilo ni trunke od demokratije i slobode, a onda se spontano okupilo milion ljudi koji su mirnim sredstvima i takoreći poetskim iskazima srušili nevaljalce...

Do dvadesete godišnjice petooktobarskog prevrata ostala je nepuna akademska sezona. To je prilika da se sa distance, ozbiljno, objektivno i nepristrasno, po zakonima, kriterijumima i metodama društvenih nauka, istraže uzroci, tokovi i posledice dramatičnih istorijskih zbivanja u Srbiji na prelomu milenijuma - bez intimnosti, nedodirljivosti i sakralizacije koje nameću neposredni učesnici i korisnici.

A dotle, Vlado Strugar posmatraće nas sa neke svoje udaljene zvezde.



(Autor je književnik i univerzitetski profesor)