ODNOSE Srbije i EU karakteriše konstantno iznuđivanje, odnosno politika stalnih pritisaka – kaže dr Jelena Todorović Lazi.

Pročitajte još: Srbiju čeka mesto kad se EU oporavi

- Mnogi teoretičari tvrde da uspešnost politike proširenja EU počiva upravo na politici uslovljavanja i često se može čuti da je EU stvorila politiku uslovljavanja. Taj koncept EU je produbila i usavršila te se njena relativno uspešna politika proširenja u velikoj meri zasnivala na uslovljavanju – kazala je dr Jelena Todorović Lazić večeras na tribini „Politika uslovljavanja Evropske unije – politika štapa i šargarepe" u Kulturnom centru Novog Sada.

Todorović – Lazić, inače naučni saradnik Instituta za političke studije u beogradu, dodala je da tom kontekstu ne treba zaboraviti NATO, Savet Evrope, a naročito treba naglasiti SAD, jednog od najvećih „uslovljavača" današnjice, pa danas uslovljavanje predstavlja suštinu odnosa EU sa trećim zemljama.


Pročitajte još: Francuski senator: Želimo Srbiju što pre da vidimo u EU


- Politika uslovljavanja se u svakodnevnom diskursu često pominje kao politika „štapa i šargarepe". Ako se zaviri u korpu „šargarepe", tamo se mogu uočiti: javne pohvale, finansijske beneficije, priznanje države, određeni oblik saradnje sa nekom međunarodnom organizacijom, prijem u članstvo- kazala je autorka tribine.

S druge strane, na „štapu" se nalaze: ukidanje finansijske pomoći, prekid svih ili samo pojedinih oblika nematerijalne pomoći, prekid saradnje i kao poslednja opcija mogućnost upotrebe sile. Ovakva politika nagrade i kazne dobro je poznata državama koje su nastale raspadom SFRJ, a najuočljivija je na primeru Srbije.

- Istorijat odnosa Srbije i EU može se okarakterisati kao konstantno iznuđivanje, odnosno kao politika stalnih pritisaka. U prilog tome govore: nejednak odnos moći između uslovljene države i EU, unilateralno definisanje i redefinisanje uslova i često postavljanje nerealnih uslova kako bi se teže došlo do ispunjenja –kazala je Todorović Lazić.

Ratno nasleđe na ovom prostoru, navela je dalje autorka, uzrokovalo je uspostavljanje nekih novih uslova od kojih je onaj koji se odnosi na saradnju sa Haškim tribunalom i isporučivanje ratnih zločinaca najomraženiji u zemljama Zapadnog Balkana.

- Da li će i kada će Srbija postati članica EU, suvišno je licitirati. Odluka o članstvu prvenstveno je politička odluka koja ne zavisi samo od ispunjenja uslova. Kao primer za to navodi se prijem Bugarske i Rumunije koje nisu u potpunosti ispunile uslove iz Kopenhagena, a već 11 godina su članice EU – zaključila je Todorović Lazić.

POSLE HLADNOG RATA

Uslovljavanje nije oduvek bilo tako često korišćen spoljnopolitički instrument. U periodu od nastanka evropskih zajednica, pa sve do završetka Hladnog rata, uslovljavanje je samo povremeno upotrebljavano.