POVODOM četiri decenije KPGT u Staroj šećerani teku pripreme za letnji festival, na kome će se u poznatim naslovima pojaviti novi glumci, ali i neka nova dela: između ostalih, "Ljubavna priča", predstava inspirisana romanom Puriše Đorđevića. Po rečima Ljubiše Ristića, reditelja i idejnog tvorca najintrigantnijeg pozorišta stare Jugoslavije, biće to priča o šezdesetim godinama prošlog veka kod nas i u svetu...

* Kao prekaljeni "šezdesetosmaš", kako sa današnje distance gledate na tekovine ove revolucije?

- Bio je to, da patetično kažemo, krik protesta protiv stanja u kojem se svet nalazi. Zahtev čitave jedne generacije da se usklade reči sa delima, vera u ostvarenje ideala i da je jedino realno - zahtevati nemoguće. Posle '68. godine, države i moćnici sveta, za sva vremena, shvatili su da su bilo kakve spontane pobune opasne po poredak i zato nepoželjne. Tako, od sedamdesetih godina živimo u svetu lažnih pokreta, kontrolisanih pobuna i pažljivo organizovanih "spontanih" promena. Usputne "štete" koje su nastale su mnoge poklekle biografije, razočarani idealisti, konvertitstvo i odustajanje zarad malo lične sreće i mirnog života.

PROČITAJTE JOŠ: Ljubiša Ristić: Usred smo zavere sa neizvesnim ishodom

* Godišnjica je "pažljivo organizovane" hrvatske "Oluje"?

- Svi ti događaji, uključujući i "Oluju", posledica su nasilne secesije, oružanog napada na jednu suverenu državu, spolja i iznutra. Tragični događaji nisu samo rezultat pohlepe i ambicija političara u Jugoslaviji, nacionalističkog ludila negovanog i podsticanog kod običnog naroda, najčešće neobrazovanog, neobaveštenog i povodljivog - već su i rezultat pažljivo organizovane realizacije geopolitičkih interesa velikih sila. U promenama koje su zahvatile svet devedesetih godina, Jugoslavija nije predstavljala ništa drugo osim smetnju koja se mora eliminisati. Srbija je na sebe, u prvo vreme sa Crnom Gorom, prihvatila teret, obavezu i slavu kontinuiteta Jugoslavije. Niti je imala mogućnost izbora u vezi s tim, niti je bilo očekivano da će moći da odustane od istorijskog projekta države u kojoj su, u jednom kratkom istorijskom periodu, svi pripadnici srpskog naroda živeli u jednoj zemlji zajedno sa ostalim narodima.

PROČITAJTE JOŠ: Ljubiša Ristić: 100 godina ljubavi i mržnje

VAŽNOST REZOLUCIJE 1244 - ZA sada, Rezolucija 1244 je jedino što treba da nas interesuje. Sve osim nezavisnosti i otcepljenja jednog dela naše suverene teritorije, nije neprihvatljivo. Neka nova rezolucija, usaglašena u Savetu bezbednosti, može da i Albancima i Srbima da sve drugo osim nezavisnosti.

* Trpimo li još posledice raspada te države?

- Razaranje Jugoslavije donelo je sa sobom nasilno proterivanje stotina hiljada Srba iz Hrvatske, BiH, sa Kosova i Metohije. To nisu odvojene i različite epizode već jedinstven plan i rezultat volje da se izvrši najveće etničko čišćenje u Evropi krajem 20. veka. Da se da "kart blanš" povampirenim fašistima i sa pedeset godina zakašnjenja ostvare neuspeli i poraženi projekti etničkog čišćenja Srba tokom Prvog i Drugog svetskog rata, sa istim ili novim saveznicima.

* Za etnička čišćenja još nije niko odgovarao. Naprotiv, tolerantno se gleda na fašističke ispade u Hrvatskoj, koja je članica EU?

- Lako je to objasniti, ništa nije misteriozno. Antifašistički projekat "Sjedinjenih država Evrope", Monea, De Gasperija, Egona Bara i američkih okupatora nacističke, fašističke i kvislinške Evrope iz četrdesetih godina, prestankom okupacije Evrope krajem osamdesetih i početkom devedesetih, koju su inicirali Sovjeti povlačenjem dva i po miliona vojnika iz istočne Evrope i nastavili Amerikanci povlačenjem 600.000 vojnika iz Nemačke - pretvorio se u projekat četvrte Evrope, koja se zove EU. I koja je posle Karla Velikog, Napoleona i Hitlera stvorila jednu franko-nemačku državu, sposobnu da izbegne evropski rat, ali i da ispolji imperijalne ambicije pridruživanja ekonomskoj, političkoj, pa sutra možda i vojnoj utakmici među velikim silama SAD, Rusije i Kine. Stvaranje takve EU prirodno će razvojem događaja dovesti do prelaska preko nekih stvari, čak prećutnog odobravanja obnavljanja jednog monstruoznog naci-fašističkog projekta kakva je Nezavisna Država Hrvatska, sa njenom ideologijom i ikonografijom. A što je najvažnije, projektom istrebljenja Srba, Jevreja i Roma iz Drugog svetskog rata, po receptu Mila Budaka.

* Kakav je projekat danas na delu?

- Oni koji o tome danas misle i treba da deluju, moraju imati jasnu sliku da i pored užasnih prizora i događaja koji nam stižu iz Hrvatske, nisu u Hrvatskoj svi ustaše. Ima Hrvata antifašista koji sa preostalim Srbima pokušavaju da opstanu pod užasnim pritiskom, koji ne vrše samo agresivne političke i ekonomske elite već i veliki deo pokolebanog i zastrašenog stanovništva Hrvatske, spremnog da na tragu istorijskih presedana optuži Srbe, Jevreje, Papuance, Novozelanđane i svakog drugog - za svoje siromaštvo, neuspeli integraciju u EU, odliv stanovništva i nedostatak konobara u jadranskom turizmu.

* Za razliku od nas, Hrvatska ima jasne granice?

- Ali zato NDH uvek ima jasne pretenzije: prema Sremu, BiH, Bačkoj.

* Ovih dana Haradinaj izjavljuje da nema podele Kosova?

- Što je važna izjava nekog čoveka koji kaže da njegova samoproglašena "država" nema spoljnu politiku, već da sprovodi politiku jedne velike sile? Interes Srbije jeste da i međunarodna zajednica, i velike sile, i EU koja se sve manje pita (a pod čijim se okriljem odvijaju pregovori bez razgovora), shvate da je Srbija iskreno i svojevoljno za kompromis, razumno rešenje, izbegavanje sukoba po svaku cenu i za rasplet čitavog istorijskog problema na način koji će svakome, i Srbima i Albancima i trećim zainteresovanim stranama, doneti po nešto. Naš interes se zasada odlično razvija: Albanci su oštro protiv. A što su oni više protiv kompromisa, mi ćemo bolje realizovati naš interes o kojem nismo obavezni da se definitivno izjašnjavamo.

* Šta može dovesti do rešenja?

- Očigledno, sporazum velikih sila u kojem je za nas od izvanrednog značaja novonastali interes i uticaj NR Kine. To će dovesti do nekog stanja koje nije obavezno i rešenje, ali se bar sa nas kao zemlje skida teret nametnute krivice i omogućava miran i stabilan razvoj.

* Ističete da svi moraju da shvate da Kosovo ima istorijski presedan?

- Kada su SAD, na pritisak magnata sa Volstrita, odlučile da izađu iz svog sjajnog izolacionizma i da se upute imperijalnim putem učešća u svetskim poslovima (bilo je to 1900. godine u Severnoj Kolumbiji), došlo je do oružane pobune koju su osmislili tadašnji državni sekretar SAD Džon Hej i potpredsednik SAD Teodor Ruzvelt. Ova pobuna, podržana od vojske SAD, imala je za rezultat formiranje države Paname, nastale otcepljenjem od Kolumbije koja je tako izgubila deo svoje suverene teritorije. Ostalo je poznato: prokopan je Panamski kanal, napravljen plovni put između Tihog i Atlantskog okeana, i sledećih sto godina ova "država" bila je običan protektorat jedne kompanije koja je upravljala Panamskim kanalom pod zaštitom američke vojske. Predsednik Paname koji se pobunio, Torikos, ubijen je, a sledeći, Norijega, kad je pokušao da za svoj račun "radi" drogu i vodi državu - završio je u američkom zatvoru. Priča o Panami poučna je i za nas i za Albance... Ništa nije za sva vremena. Sve je prolazno i ima nade, čak i kad sve izgleda beznadežno.

* Da li smo dve decenije posle NATO agresije, kako kažete, i dalje "usred zavere, na važnom mestu sa neizvesnim ishodom"?

- Zavisi o kojem ishodu govorimo. Pitanje Kosova neće biti rešeno dok se ne reši pitanje Makedonije. A Makedonija neće promeniti ime. Biće ubrzano ugurana u NATO. U Grčkoj će Nova demokratija skinuti s vlasti Ciprasa i rešenje će svetske sile videti u pravcu raspada Makedonije između četiri okolne države. "Dobro obavešteni" diskutuju o tome da li će "ishod" biti 40 ili 120 kilometara granice između Srbije i Grčke.

* Šta mislite o onima koji nam savetuju da treba da sedimo na jednoj stolici?

- Svi znaju da se ovde ne može sedeti na jednoj stolici. Živimo u multipolarnom svetu u kome svako pametan sarađuje sa svima, poštuje svakoga, nahrani svaku zver koja mu se pojavi na vratima, ali dobro čuva ključ od kuće i ne ostavlja ga komšiluku kad ide na more...

* Znači li to "sa svakim lijepo, ni sa kim iskreno"?

- Nikako. Znate li kako je Li Peng odgovorio predsedniku Miloševiću na pitanje kakav je odnos Kine i SAD. Rekao je: "Naši naučnici su dugo proučavali odnos SAD prema Kini. Podneli su izveštaj Centralnom komitetu KP Kine da je odnos SAD prema Kini licemeran. Onda su dobili zadatak da prouče kakav treba da bude odnos NR Kine prema SAD. Odgovor je glasio - takođe, licemeran"...


POUKA FUDBALA

- VAŽNA je za nas pouka hrvatskog uspeha u fudbalu i svega što je usledilo: sportisti su samo sportisti, i ne treba od njih praviti ratnike, nacionalne zastave i davati im u ruke opasne šibice. Prošla su, na sreću, zauvek vremena kada su se preko sportista postizali ciljevi rušenja zemlje, paljenja zastava i zviždanja himni. Kod nas. Ne i u Hrvatskoj, ne i u Švajcarskoj - kaže Ristić.