OPREČNI STAVOVI ZA NOVI KRIVIČNI ZAKON: Priprema ubistva novo delo sa mnogo pitanja

PREDLOG policije da se uvede novo krivično delo - pripremanje teškog ubistva - u javnosti je već izazvao oprečne stavove, kao i među pravnicima. Neki od njih smatraju da se prevencija i veća bezbednost pre mogu postići kroz efikasnije sudske procese i presude u okviru već postojećeg zakona. O ovoj ideji tek će se raspravljati za okruglim stolovima, gde bi trebalo da struka da svoju reč i precizira kako može da se otkrije nečija namera za pripremu ubistva.

Pročitajte još - NOVI PREDLOG IZ MUP: Robija za pripremu ubistva

Otvoreno je i pitanje da li će eventualno to procesuirati osnovni ili viši sudovi, kakve su kazne celishodne i koji su to dokazi potrebni da bi presuda za ovakvo delo mogla uopšte da ostane na snazi. Iz Udruženja sudija i tužilaca ne samo da su saglasni sa ovim predlogom, već smatraju da ga treba uvesti kao opšti institut za teža krivična dela.

- Previše je usko, ukoliko se ograniče samo na teško ubistvo, mišljenje je našeg udruženje - kaže sudija Aleksandar Perišić. - Ta novina može imati veliki preventivni potencijal u slučaju težih krivičnih dela. Po sadašnjem zakonodavstvu, kažnjiv je pokušaj ubistva, ali priprema za to - praćenje mete, pribavljanje eksploziva - može da dovede do procesuiranja za blaža krivična dela u odnosu na ubistvo, koje je zaista nameravao da izvrši. Priprema jeste teško dokaziva, ali široka je lepeza dokaznih radnji. Sud svakako kontroliše ima li osnova za te radnje. Na primer, preko presretnutih razgovora i praćenja i snimanja osoba za koje se ispostavi da "vrebaju" potencijalne mete, a pribavile su oružje ili slično, došlo bi se i do dokaza.

Advokat Aleksandar Šćekić kaže da krivično delo pripremanje ubistva ne postoji ni u kontinentalnom, ni u anglosaksonskom pravu.

- Sud uvek uzima u obzir pripremu, kao oblik umišljaja, ali uz samo glavno delo, ubistvo ili pokušaj ubistva - objašnjava Šćekić. - Dalje, sud uzima u obzir i činjenicu odluke, tj. kada je okrivljeni doneo odluku da izvrši krivično delo. Odluka da ubije može i da se promeni. Sporno je kako napraviti razliku između pripreme ubistva, ili pripreme nanošenja teških telesnih povreda ili razbojništva... Ovim bi gotovo svaka radnja mogla da se podvede pod pripremu ubistva - držanje oružja, naglas izgovoreno "ubiću ga".

Šćekić potom navodi slikovit primer:

- Zamislite, napila se žena i u ljutnji preko telefona kaže drugarici koju policija prisluškuje iz nekog razloga, da hoće da ubije muža jer je prevario. Pritom u kući ima sekiru. I to bi onda moglo da se podvede pod pripremu ubistva. Pritom, takvi transkripti su ranije morali da budu izuzeti iz dokaza.

Prema rečima našeg sagovornika, srpsko zakonodavstvo i rad policije su već na ozbiljnom nivou, a predlog ovog novog krivičnog dela nije dovoljno jasan. Posebno, kako kaže, nije jasan "zaokret u zakonodavstvu" od toga da doskoro nije bilo dozvoljeno policiji da, na primer, prisluškuje i kasnije to koristi kao dokaz za pripremanje krivičnog dela ubistva, do toga da će isto sada da bude kažnjivo.

Pročitajte još - Rebić: Uvesti pripremanje krivičnog dela teško ubistvo u Krivični zakonik

- Svakako ide naruku policiji, ali pitanje je kakva kazna treba da bude predviđena, da li će suditi osnovni ili viši sud. Ako sudi viši sud, zaprećena kazna mora biti iznad deset godina, a da li je to celishodna sankcija... Stručna javnost tek treba da da svoj sud, ali mislim da će se usprotiviti i da ovaj predlog teško može da prođe - objašnjava Šćekić.

Prema njegovim rečima, Srbija se ne izdvaja posebno po broju ubistava od drugih evropskih zemalja, a teza da tužilaštvo tereti osumnjičene, po "obrascu" za lakša krivična dela - ne stoji.

- Tužilac uvek tuži za strože delo, jer srpsko zakonodavstvo predviđa načelo reformatio in peius, zabrane preinačenja na gore - pojašnjava Šćekić.