ODGOVOR na dilemu da li su se evropske ekonomije samo usporile ili polako srljaju u ponor nove ekonomske krize - još niko sa sigurnošću ne zna. A baš od njega zavisi veličina izazova sa kojim ćemo i mi morati da se suočimo. Izvesno je da će se srpski proizvodi teže probijati na tržišta koja su se zasitila i sopstvene robe, kao i da će kompanije iz zemalja u recesiji prikočiti sa ulaganjima. Po Svetskoj banci, već ove godine preti nam nešto sporiji rast, dok su MMF i Vlada Srbije uvereni da ćemo zacrtani cilj od 3,5 odsto, dostići.

Naši najznačajniji spoljnotrgovinski paretneri u Evropi, Italija i Nemačka, bore se sa padom proizvodnje. U Italiji to traje već godinu dana, a rezultat je deset odsto manji izvoz Srbije u tu zemlju. Nemačka je ove godine proizvela milion automobila manje, a Srbija gradi konkurentsku poziciju na listi automobilskih komponentaša.

PROČITAJTE JOŠ -Građevina gura privredni rast

- Mi još ne znamo o kakvoj vrsti krize se radi. Ne znamo da li je reč o uobičajenom usporavanju privreda, koje se dešava na svake tri do četiri godine, ili o dubljoj krizi - objašnjava Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta. - Veća je šansa da se radi o usporavanju, a ne o recesiji koju smo imali 2008. godine. Da bi recesija bila toliko duboka, neohodno je da je prati i kriza finansijskog sektora ili tržišta nekretnina. Sada tih problema još nema. Bilo usporavanje ili kriza, ono će se preliti na nas i to kroz manju tražnju naših proizvoda i manje investicije iz tih zemalja. To ne možemo da izbegnemo. Očekujem nešto manji rast od planiranog, oko 3,1 do 3,2 odsto bruto domaćeg proizvoda. MMF je zadržao ocenu, ali reviziju za ceo svet rade krajem godine. Rast bi sledeće godine mogao da bude manji od četiri odsto, naročito ako se u Nemačkoj usporavanje nastavi i u trećem i četvrtom kvartalu ove godine.

MALI: RASTEMO SIGURNO U JULU smo imali rast od 4,4 odsto, u avgustu je ostvaren rast od 3,8 odsto, tako da smo na dobrom putu da ostvarimo rast od 3,5 odsto ove godine, možda čak i malo više, što je u ovim uslovima eksternih opasnosti veoma važno - uveren je ministar finansija Siniša Mali. Mali je podsetio da je Srbija po visini stranih direktnih investicija na oko 2,3 milijarde evra, u prvih sedam meseci, što je za 43 odsto više nego u istom periodu lane, što znači da smo na pragu još jedne rekordne godine po tom pitanju. Ministar je najavio da su apsolutni prioritet budžeta za sledeću godinu - kapitalne investicije, koje će biti na nivou od 4,4 odsto BDP.

I Svetska banka je nedavno, u redovnom ekonomskom izveštaju, upozorila da "male otvorene ekonomije Zapadnog Balkana zavise od pristupa većim tržištima". Svetska banka Srbiji, usled globalnih kretanja, ove godine predviđa rast od 3,3 odsto. Očekuju da ćemo povećati uvoz, zbog rasta potrošnje, a smanjiti izvoz zbog problema kod glavnih partnera. Povratak na brže stope rasta predviđaju nam tek - u srednjem roku.

Viceguverner NBS, Ana Ivković, odgovara da će rast Srbije voditi investicije, privatne i državne, i da će računica Svetske banke biti premašena.

- Pogledali smo strukturu rasta koju je uradila Svetska banka. Trebalo bi da se, u drugoj polovini godine, potrošnja mnogo poveća, a da investicije mnogo padnu, da bi se realizovala takva struktura rasta koju su oni prorekli za Srbiju - objašnjava Ana Ivković. - To jednostavno nije moguće. Ali, to je rezultat toga što su oni nas posmatrali kao ceo Zapadni Balkan. A, mi smo radili sa MMF i sa Ministarstvom finansija naše projekcije koje su bazirane samo za Srbiju. Imaćemo rast učešća investicija u BDP sa 19 odsto na oko 23 odsto ove godine. U srednjem roku narašće na oko 25 odsto BDP.

LOŠE ISKUSTVO

KRIZA svetskih finansijskih institucija dostigla je vrhunac u septembru 2008. godine, a Srbija još nije bila sigurna hoće li joj to biti problem ili šansa. Čak su nas neki ministri uveravali da je to prilika za nas. Već naredne, 2009. ispostavilo se da je to bio teško savladiv izazov. Naša privreda tada je pala za 2,7 odsto. Do tada je rasla stopama od pet, pa čak i više od šest odsto. Bruto domaći proizvod nam je bio u "minusu" i 2012. godine - 0,7 i 2014. godine - 1,6 odsto. A građani najbolje pamte koliko im je godina trebalo da konsoliduju kućne budžete.