SRBIJA ne sme da proda Komercijalnu banku. Ne zbog nacionalnog romantizma, nego iz čisto ekonomskih razloga. Ogroman je rizik da se odreknemo jedne od tri najjače banke na našem tržištu na kojem dominiraju ćerke velikih svetskih, uglavnom zapadnih banaka.

Ako ostane bez Komercijalne, naša država rizikuje da kompletne finansije poveri strancima, koja će moći da diktiraju cene finansijskih usluga, ali i da posredno određuju i brzinu ekonomskog razvoja. Narodna banka Srbije kao regulator može da propiše bukvalno šta želi, ali ne može da utiče na odluke kreditnih odbora stranih banaka. A, one mogu rigidnom politikom odobrenja zajmova bukvalno da zakoče privrednu aktivnost. Možda bi ovo bila besmislena zebnja da nismo ne tako davno preživeli sankcije i kišu "milosrdnih kuršuma".

Posebno je zanimljivo da je u šestočlanu kolonu za kupovinu Komercijalne ušla državna banka iz jedne zemlje koja ima manje stanovnika nego što ova naša najveća i najbolja banka ima korisnika. Šta to oni vide dobro u njoj, a mi ne?


PROČITAJTE JOŠ:
Vladimir Medan: I ove godine rekordna zarada

Možda smo podlegli pritisku "uglednih analitičara", inače, promotera stranih interesnih lobija, koji tvrde da država ne može da bude dobar gazda. Ma, ko kaže? U poslednjih godinu i po Komercijalna je ostvarila istorijski uspeh. U 2018. je zaradila 71 milion evra, a za šest meseci 2019. još 37. I to sve sa državnom upravom!

Istina je da ako odustanemo od prodaje moramo da isplatimo male akcionare EBRD i IFC. I treba da ih isplatimo. Odrekli bismo se dve-tri godišnje zarade, ali bismo u narednih pet godina zaradili bar pola milijarde evra. Taj novac bi ostao u državi, a ne bi odlazio u džepove stranaca. I dok čekamo odluku o prodaji, ostaje nam da se uzdamo u onaj "srpski plan B" iz viceva: "Valjda neće"!.