ПОСЛЕ зарађених 71 милион евра у 2018. години и најбољег резултата у својој историји, Комерцијална банка наставила је да ниже успехе и у првих шест месеци 2019. Преокренути су сви лошији трендови из претходних година, па је на дан 30. јуна ове године оборен нови рекорд - зарађено је четири милијарде 339 милиона динара, што је близу 37 милона евра. Ово у даху рапортира за "Новости" председник Извршног одбора Комерцијалне банке Владимир Медан.

- Билансна актива на половини 2019. износила је 412 милијарди динара, што представља раст од осам одсто у односу на исти датум претходне године, односно да је банка порасла за 32 милијарде за годину дана.

Прочитајте још: Мали: До 15. септембра одлука о значајном повећању минималне цене рада, децембарска просечна плата изнад 500 евра

* Одлични резултати. Значи да је банка ушминкана за продају?

- О томе ће одлучивати акционари. Наш задатак није да коментаришемо шта ће бити, него да радимо. Зато могу да наставим и кажем да је Комерцијална банка стуб српских финансија и једина домаћа банка која је системска банка и у сегменту депозита одржава тренд сигурности и поузданости. То доказује то што је још већи број клијената и компанија поверио своје пословање нама. Депозити на дан 30. јун 2019. износили су 323 милијарде динара. И ту је међугодишњи раст од осам процената, односно за 32 милијарде динара. Све ово се одразило и на капитал који износио 69 милијарди динара и представља раст од 9 одсто, односно раст од 6 милијарди у односу на исти датум 2018.

Прочитајте још: Србија лидер у улагањима

* Како сте завршили конверзију стамбених кредита индексираних у францима?

- Резултат у првих шест месеци је остварен у време када смо имали решавање проблема задужених у "швајцарцима", али позитивним резултатима показујемо да је упркос тим околностима наше пословање било успешно и банка је успела да превазиђе и трошкове који су били изазвани конверзијом франка.



* Колико је Комерцијалну банку коштала конверзија стамбених кредита у швајцарским францима?

- Банка је у тренутку доношења посебног закона о "швајцарцима" у свом портфељу имала 1.081 кредит и цела конверзија је банку коштала око 800 милиона динара. С једне стране то је за банку био трошак, али са друге стране решили смо један велики проблем, велики пул кредита који су били специфични. Закон је донела Србија и био је изузетно фер, јер су део трошка сносиле комерцијалне банке, а део држава. Проблем је решен и трајно је превазиђено питање швајцарских франака, који је оптерећивао рад свих комерцијалних банака. Ми смо били изузетно успешни и 1.035 клијената је извршило конверзију. Бројке говоре да је и у овом послу Комерцијална банка показала да је једна од најуспешнијих на српском тржишту. Банке јесу имале трошак, али су се ослободиле дела ненаплативих кредита, који су се налазили у портфељу банке.

АКЦИЈЕ ИШЛЕ И ДО 3.450 ДИНАРА СВЕ што је урађено у банци последњих годину-две јесте оно што је препознато и на тржишту. У крајњој линији то показује и ниво цене акција Комерцијалне банке које се котирају на Београдској берзи. То јесте пул од неких 16 одсто од укупног броја акција, али смо после дужег времена са ценом од око 1.800 динара у овом периоду прешли 3.000 динара. У неким тренуцима смо били на нивоу од 3.450 динара. Ипак, свако последње трговање у последња два месеца је било изнад три хиљаде, што само показује поверење у КБ јер ово је најбољи показатељ да и кроз депозите и у крајњој линији ценом својих акција улива поверење својим клијентима, штедишама и инвеститорима.

* А, ових 45 људи, зашто нису пристали на конверзију? Јесу ли у питању тужбе?

- Није питање тужби. Тешко је улазити у њихове разлоге зашто нису ушли у конверзију. Најмање је десет различитих прича зашто неко неће да конвертује. Али, када говоримо о процентима, ради се о изузетно малом броју клијената који нису извршили конверзију.

* Какве резултате очекујете до краја 2019?

- Банка је и у јулу, који је летњи месец када је ниво пословних активности на релативно нижем нивоу, такође задржала позитиван тренд. Можемо рећи да ће и у седмом месецу остварити добит од неких 5 милијарди и 100 милиона динара, кумулативно, тако да се узлазна путања коју смо покренули 2018. успешно наставља и у 2019. Без лажне скромности можемо рећи да Комерцијална банка остаје стуб стабилности српског банкарског сектора. Када говоримо о билансној активи, њу смо са 367 милијарди из марта 2018. подигли на 412 милијарди динара. Сви остали показатељи пословања банке су у узлазном тренду. Укупна актива по запосленом је такође порасла са 130 милиона (31. 03. 2018) на 150 милиона. Депозити са 102 на 117 милиона.


* Какво је стање са нето кредитима?

- Посматрано годину на годину, кредити су са 141 милијарде динара порасли на 172 милијарде на крају јула 2019. То показује да банка у свим сегментима има стабилан раст. А, депозити су у истом интервалу расли са 288 на 333 милијарде динара.

* Отежава ли вам пословање пооштравање задуживања у кеш кредитима, јер НБС смањује рок отплате оваквих кредита?

- Мера НБС је апсолутно била логична, јер се обнављање кеш кредита, са једне стране, повећавало по износу, а са друге стране се повећавала рочност, односно период отплате. То је био сигуран пут да ће у једном тренутку доћи до проблема. Тако да је мера НБС сасвим логична да се рокови повраћаја и износ кредита лимитирају. Оно што ми као банка можемо да кажемо је да нисмо били у проблему, јер смо увек имали простора да још увек можемо пласирати, јер Комерцијална банка није у целини искористила читаву маргину, управо због елемената безбедности и управљања ризицима. Ми смо у претходном периоду поставили нешто ригидније лимите, управо да би у свом пословању контролисала процес пула готовинских кредита, тако да та мера није довела до лимита за нашу банку. Мера је логична, то јесте адекватан систем управљања ризицима.

* Какви су трендови у кредитирању? Осећа ли се нека већа активност привреде?

- Последње четири године видимо перманентно повећање привредних активности. Те привредне активности са друге стране рађају или стварају додатну тражњу за кредитима у привреди, али оно што је јако битно јесте и тражња за кредитима становништва. Када говоримо становништва, не говоримо само о њима, него о привредним активностима, као целини, јер то је не само показатељ кеш кредита, који су у сегменту лимитирања, него расту сви остали кредити што показује да се ствара нова ефективна тражња, односно нова запосленост. Ми можемо да одобравамо кредите само онима који су способни да их враћају. То је показатељ да привредна активност ствара нова радна места, а она стварају нову тражњу. У контексту те синергије повећања корпоративних кредита, повећања стамбених кредита, али и осталих наменских кредита, видимо да је тај циклус кренуо узлазним путем да се повећава, што је економска логика сваког развојног циклуса који има своју цикличност, како сезонску, тако средњорочну или дугорочну. Може се рећи да имамо један узлазни циклус у економском развоју.

* Еурибор је у минусу, наша национална референтна камата је на историјском минимуму. Могу ли камате доле?

- Када говоримо о каматним стопама, морамо гледати и то кроз два хоризонта. Један је европски, други је амерички. Први је везан за евро, следећи - везан за долар. Када говоримо о европској валути, њена референтна каматна стопа је у минусу, тренутно 0,4. Што се тиче САД, они су већ одавно изашли из минуса и њихова референтна каматна стопа је већ преко два одсто. Када говоримо о нашем тржишту, доминантно везаном за евро, можемо рећи да та камата може само симболично ићи наниже. Када говоримо о динарским кредитима, видимо да је НБС у једном месецу два пута кориговала референтну каматну стопу са три на 2,75, а потом на 2,5 одсто, колико је сад, тако да у том контексту можемо очекивати благо смањење камата на динарске кредите, али када говоримо генерално о кредитима простор за смањење кредита је веома ограничен, каматне марже су сведене на минимум, тако да тешко можемо очекивати да ће доћи до значајнијег пада каматних стопа.

ПРИВРЕДА ЗАЈМИ ЗА ИНВЕСТИЦИЈЕ

* A За коју намену привреда тражи зајмове?

- Оно што можемо рећи је да је добро да све мање имамо захтева за обртна средства, све више су захтеви за средњорочне и дугорочне инвестиционе кредите, што значи у крајњој линији да су и наши привредници, и то не само велике компаније, него мала и средња предузећа, променили своју пословну филозофију и схватили да инвестиције финансирају кредитима, а да се обртна средства све више обезбеђују кроз самофинансирање, тако да је дошло до значајног померања у структури захтева према инвестиционим жељама и број захтева према финансирању обртних средстава је релативно мањи него у претходном периоду.