U SRBIJI UGROŽEN STANDARD NAJSTARIJIH


Od početka primene zakona o smanjenju penzija državni zvaničnici su mnogo puta zahvalili penzionerima što na svojoj grbači nose fiskalnu stabilizaciju državnog budžeta. Kada su se penzioneri ponadali da će im, u skladu sa zakonom i načelom pravde, biti vraćen okrnjeni deo penzija, usledila je odluka da se iz temeljnog zakona privremeno izostavi član kojim je bilo regulisano obavezno usklađivanje penzija. Posle duge finansijske suše sada građani trećeg doba očekuju novu formulu za usklađivanje njihovih primanja

Kada je pre pet godina država zapala u finansijske probleme, zvaničnici su izjavljivali kako će penzioneri biti poslednja kategorija građana kojima će biti smanjena mesečna primanja. Zarad fiskalne konsolidacije državnog budžeta, zaposlenima u javnom sektoru plate su tada smanjene linearno za 10 odsto, dok su penzije veće od 25.000 dinara, na osnovu Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, ,,oporezovane“ sa 22 odsto do 40.000 dinara, a iznad tog iznosa sa čak 25 odsto. Dakle, onima kojima su primanja bila najmanja, oduzeto je najviše. Zaposlenima u javnom sektoru, koji imaju primanja značajnije viša od penzionera, uzeto je najmanje. Penzionerima čija su mesečna primanja bila manja od 25.000 dinara nije pružena čak ni prilika da makar simbolično, jednim dinarom mesečno, doprinesu fiskalnoj stabilizaciji državnog budžeta.


PROČITAJTE JOŠ: Potomci da finansiraju starije kroz "penziju za podršku"


Time su stvorene dve kategorije penzionera. Jedni su bili privilegovani, a drugima su privremeno, na četiri godine, značajnije okrnjene penzije, mnogo više nego zaposlenima u javnom sektoru. Penzionera sa manjim primanjima je oko 1.100.000, a onih sa penzijom iznad 25.000 dinara je negde oko 700.000.

Kada su pre više od četiri godine penzije smanjene, reagovala su penzionerska udruženja smatrajući da su porodice gde je izvor prihoda samo jedan penzioner u daleko nepovoljnijoj situaciji od onih gde porodični budžet ,,pune“ dva penzionera. U grupaciji ,,siromašnijih“ penzionera nalaze se i oni koji su jedva napunili staž od 20 godina, dok su ostatak vremena radili u inostranstvu, stekavši zamašnu imovinu. Mnogi od njih veći deo penzije primaju iz inostranstva. Osim toga, nije svejedno da li penzioner izdržava jednog člana porodice ili više njih. Jedan penzioner kome je 97 godina, na primer, izdržava unuku koja je po zanimanju lekar (otac joj preminuo). Posebno je važno da li penzioner, osim penzije, ima i druge prihode. Mnogo je faktora koji utiču na visinu standarda penzionera. Zbog toga su udruženja građana predlagala da se uvedu socijalne kartice, a tek na osnovu njih utvrdi kome treba ,,oporezovati“ mesečna primanja, a kome ne.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja reagovalo je obećanjem da će se ustanoviti socijalne kartice, ali je dosada na tom planu malo učinjeno.


BRNABIĆ: PENZIJE POVEĆANE U PROSEKU ZA 12,5 ODSTO


Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je 1. jula da je u protekle dve godine Vlada povećala penzije u proseku za 12,5 odsto, dok su najniže penzije povećane za nešto više od 13 odsto, a da će penzije dodatno rasti do kraja ove godine.
Brnabićeva je rekla da su plate zaposlenima povećane minimalno za 12 odsto, da su plate u zdravstvu povećane 28 odsto lekarima i 30 odsto medicinskim sestrama, a da je drugo prema povećanju zarada bilo obrazovanje, kao i da je za dve godine minimalac povećan za 19,5 odsto, odnosno na 27.200 dinara.
Navela je i da će Vlada Srbije nastaviti da radi na afirmaciji ljudskih prava i sloboda, na osnaživanju nezavisnih regulatornih tela, poboljšanju životnog standarda građana.
Izjava da su penzije u poslednje dve godine povećane u proseku za 12,5 odsto izazvala je buru reagovanja u penzionerskoj populaciji. U udruženjima penzionera ističu da u poslednje dve godine penzije nisu povećane ni za jedan promil, osim onima sa niskim primanjima za pet odsto. Veruje se da je u povećanje penzija premijerka računala vraćanje penzija na nivo iz 2014. godine, uvećane za 7,75 odsto (2015. godine – 1,25 odsto, 2016 – 1,5 odsto i 2017 – 5 odsto).


VEŠTAČKA ,,RUPA“ KOJA ZJAPI


Kada su pre godinu i po dana, pod pritiskom Međunarodnog monetarnog fonda i Fiskalnog saveta Srbije, penzionerima vraćene penzije na nivo iz 2014. godine, uvećane za 7,75 odsto, penzioneri su se poradovali, ubeđeni da će se nadalje primenjivati sistemski zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju i da je njihovim administrativno-finansijskim mukama došao kraj. Ali činovnici kojima su nedostajala sredstva za ,,pokrivanje“ budžetskih ,,rupa“ odmah su se dosetili da u temeljnom zakonu privremeno ukinu član kojim je bilo predviđeno da se penzije usklađuju dva puta godišnje. U skupštini je resorni ministar izjavio da se to čini kako bi penzije povećali više nego što bi to bilo moguće na osnovu tog člana zakona. Šta se potom događalo, demantovalo je ministra. Naime, penzije nisu povećane ni za jedan jedini dinar. I tako je u krovnom zakonu o PIO veštački stvorena rupa koja zjapi i penzionere upućuje na nespokoj.
Istovremeno onima sa manjim penzijama (do 25.000 mesečno), uprkos činjenici da se penzije, prema slovu Zakona o PIO, povećavaju linearno svima, već drugu godinu zaredom, uvećana su mesečna primanja za pet odsto. Time su poljuljani temelji sistemskog zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju kojima je predviđeno da se penzije određuju na osnovu novca uplaćenog u Fond PIO i dužine radnog staža.


Penzije se u pravnom sistemu smatraju imovinom onih koji je uživaju. U članu 58 Ustava Republike Srbije zapisano je: ,,Jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona. Pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. Zakonom se može ograničiti način korišćenja imovine. Oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom.“
Urušavanje funkcionisanja države i održivosti penzionog sistema usled nedostatka finansijskih sredstava u budžetu, kojim je obrazlagano donošenje Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija i njegovoj saglasnosti sa Ustavom, više ne postoji, jer već duži period u budžetu kontinuirano postoji značajan suficit.
Polazeći od tih činjenica, penzioneri smatraju da su ispunjeni uslovi da se, saglasno odredbi člana 58 stav 2 Ustava Republike Srbije, oštećenima vrati po tom zakonu neisplaćeni deo penzije u periodu od 1. 11. 2014. do 1. 11. 2018. godine, budući da više nema javnog interesa da im se oduzima pravo svojine na tom delu penzije. Oštećeni penzioneri, posredstvom svojih udruženja, zahtevaju ,,da im se zakinuti deo penzije isplati u što kraćem roku, ali ne dužem od četiri godine, bilo u sukcesivno naplativim obveznicama, bilo uz isplatu penzije u mesečnim ratama jednakim neisplaćenim iznosima za odnosni mesec“. Povraćaj zakinutog dela penzije bi unekoliko nadoknadio urušavanje oštećenih penzionera standarda dovedenog na ivicu minimuma navedenim zakonom, te amortizovao negativne političke tenzije među tom veoma brojnom populacijom.


NERAVNOPRAVNA RASPODELA DRUŠTVENOG ,,KOLAČA“


Vlada Republike Srbije je, na učestale zahteve penzionera da im se uskraćeni deo penzije vrati, odgovorila da se u smislu člana 4 Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija „penzije smatraju konačnim“ i da nema nikakve obaveze prema penzionerima. Inače, reč je o dosad verovatno najkraćem zakonu, za koji stručnjaci kažu da je kontroverzan i da nije u skladu sa Ustavom Srbije.
Od početka primene zakona o smanjenju penzija državni zvaničnici su mnogo puta zahvalili penzionerima što na svojoj grbači nose fiskalnu stabilizaciju državnog budžeta. Kada su se penzioneri ponadali da će im, u skladu sa zakonom i načelom pravde, biti vraćen okrnjeni deo penzija, usledila je odluka da se iz temeljnog zakona privremeno izostavi član kojim je bilo regulisano obavezno usklađivanje penzija. Sada, evo, već petu godinu praktično ne primaju svoje penzije u celosti.


Zna se da je tokom četvorogodišnjeg budžeta vršena neravnopravna raspodela društvenog ,,kolača“. Zaposlenima u javnom sektoru, koji imaju najviše, plate su ukupno uvećane i do 27 odsto. Penzionerima su primanja porasla kumulativno za skromnih 7,75 odsto. Dakle, načinjena je razlika od oko 20 odsto!?


Za kraj ove godine najavljuje se povećanje plata pojedinim resorima države od 10 do 12 odsto, dok se za penzije javno govori da će se učiniti sve da uvećanje bude najmanje pet odsto. Državnim činovnicima izgleda nije jasno da upravo penzioneri izdržavaju svoju nezaposlenu decu, da pomažu potomcima sa niskim primanjima i da se samo zahvaljujući njima porodice snalaze u ovim teškim vremenima.


PROČITAJTE JOŠ: Porodična penzija udovici bez obzira na dužinu braka


Prosečna plata u odnosu na prosečnu penziju veća je za 40 do 50 odsto. Tokom minule četiri i po godine plate su povećavane, figurativno rečeno, dva koraka, a penzije samo pola koraka ili jedan korak. Delovalo je uvredljivo kada su penzije uvećavane za 1,25 pa za 1,5 odsto, dok su plate rasle za osam do deset odsto. Primanja penzionera tako su rasla puževim korakom.
Nedavno, na sednicama Skupštine Republike Srbije na kojima je razmatran izveštaj Državne revizorske institucije i Fiskalnog saveta Srbije, poslanici i državni zvaničnici su se dotakli i penzija. Čulo se i to da država mora naći načina da, u skladu sa Ustavom, vrati zakinuti deo penzija. Ocenjeno je da su penzioneri dali najznačajniji doprinos fiskalnoj konsolidaciji državnog budžeta. Ukoliko se država bude oglušila o tu činjenicu, poruka će biti jasna: prilikom uvećanja ličnog i porodičnog standarda u prvom planu su zaposleni u državnom sektoru, a penzioneri se nalaze tamo negde na začelju kolone. To svakako ne bi bilo pravedno, niti očekivano.

Ukoliko bude onako kako se sada nagoveštava, to jest da će plate u javnom sektoru značajnije porasti (oko 10 do 12 odsto), a da će penzije biti usklađene samo za pet procenata, doći će do produbljenijeg jaza između plata i penzija. Taj trend se veoma nepovoljno odražava na penzionere, preteći da anulira međugeneracijsku solidarnost.


U narednom broju: Švajcarski model

(Pečat/Zvonimir Pešić)