INICIJATIVA vladajuće partije u Rumuniji da uvedu pravilo kojim će potomci finansirati penzionere, svoje roditelje, bake i deke kroz "penzije za podršku" odjeknula je u javnosti ne samo susedne zemlje, već širom Evropske unije. I dok starije stvanovništvo odobrava ovakve ideje, među mlađom populacijom pojavilo se negodovanje zbog potencijalnog zakona čije nepoštovanje bi snosilo ozbiljne sankcije. S druge strane, ekonomisti ocenjuju da su ovakvi dodaci na penziju dobrodošli, s obzirom na to da u ovom delu Evrope sadašnji penzioni fondovi nisu dovoljni za buduće njihove korisnike.

Aktuelna vlast u Rumuniji, kako prenose tamošnji mediji, pokušaće da uvede zakon po kojem će potomci morati da plaćaju "penzije za podršku" svojim roditeljima i njihovim roditeljima ili će se suočavati i sa zatvorskim kaznama?!

Nacrt zakona, koji je podnelo više od 70 poslanika u rumunskom parlamentu, kaže da će se od odrasle dece zahtevati da obezbede finansijska sredstva za svoje roditelje, dedove ili bake i prabake i pradeke koji teško žive, u obliku "penzije za podršku". Reč je o iznosu koji se određuje od slučaja do slučaja. Predviđeno je i da oni koji ne ispunjavaju ovu obavezu mogu da se suoče sa novčanom kaznom ili do tri godine zatvora. U slučajevima kada deca ne mogu da obezbede penziju za izdržavanje, obaveza će pasti na unuke Rumuna koji nemaju od čega da žive.

Problem sa kojim se Rumunija suočava je pražnjenje penzionog fonda i relativno niske penzije za najstarije sugrađane kao posledica odlaska radno sposobnog stanovništva. Sa sličnom situacijom, doduše u manjem obimu, se u poslednje vreme suočava i Srbija iz koje sve više mladih odlazi u potrazi za bolje plaćenim poslovima u zemljama članicama Evropske unije. Ukoliko se u Srbiji nastave sadašnji populacioni i ekonomski trendovi koji utiču na finansijsku održivost penzijskog sistema, uskoro može doći do situacije da penzije budu na nivou osnovne socijalne pomoći ili tek nešto više od toga, smatraju ekonomski stručnjaci. Sredinom prošlog veka odnos broja penzionera i broja zaposlenih bio je jedan prema pet, što je idealan odnos za funkcionisanje penzijskog sistema sa tekućim finansiranjem. Ali je početkom sedamdesetih pao na 1 prema 3,5, što se održalo i osamdesetih, da bi početkom devedesetih taj odnos pao na 1 prema 2,5. Početkom ovog veka ovaj odnos dodatno pada.

- Obavezno penzijsko osiguranje, kakvo danas funkcioniše u Srbiji, osmišljeno je kao proces u kojem trenutno zaposleni uplaćuju sredstva u penzioni fond da bi mogle da se isplaćuju penzije. Za funkcionisanje tog procesa potrebno je da tri zaposlena uplaćuju sredstva od kojih će se isplaćivati penzija jednog penzionera. Danas je taj odnos ozbiljno doveden u pitanje zbog čega je inicijativa rumunskih vlasti potpuno na mestu. Uostalom, u pojedinim zemljama sistem funkcioniše tako da je normalno da deca pomažu roditelje, s obzirom na to da su oni prethodno školovali decu i mnogo uložili u njih - zaključuje ekonomista Dragiša Milić.