MISIJA mladog Instituta "Biosens", osnovanog pre četiri godine u Novom Sadu, jeste da istraživanja njegovih stručnjaka budu primenjena u praksi, odnosno da naučne rezultate do kojih dolaze mogu bez problema da koriste naši poljoprivredni proizvođači. To za "Novosti" ističe Oskar Marko, mladi inženjer zaposlen u naučnoj ustanovi, od februara ove godine doktor elektrotehnike i računarstva, koji je zajedno sa svojim kolegama našoj zemlji već doneo niz nagrada i priznanja sa različitih svetskih konkursa i takmičenja. Trenutno je u svom radu najviše angažovan na evropskom projektu "Kibela", iz naučnog programa "Horizont 2020".

* Šta je zapravo "Kibela" i u čemu je značaj tog projekta?

- Ovaj projekat, na kojem učestvuje više od 20 institucija iz čitave Evrope, tiče se primene računarstva visokih performansi u poljoprivredi, što se savršeno slaže sa vizijom instituta "Biosens". Naša uloga je da putem satelita, dronova, sondi za uzorkovanje zemljišta i drugih visokih tehnologija, dobijemo bolji uvid u proizvodnju soje i damo optimalne preporuke poljoprivrednicima. Cilj projekta nije samo povećanje prinosa te ratarske kulture nego i povećanje sadržaja proteina radi unapređenja kvaliteta proizvoda i postizanja bolje cene na tržištu. Plan je da, nakon uspešnog razvoja ove tehnologije, rezultate stavimo na raspolaganje domaćim proizvođačima, koji će uz pomoć njih povećati efikasnost svoje proizvodnje.

Pročitajte još - TRIJUMF SRPSKIH INOVATORA: Naši naučnici znaju kako da nahrane svet

* Čime se još bavite u Institutu i kakvi su vam planovi?

- Mogu, neskromno, da kažem da se u našem institutu bavimo vrhunskom naukom, što je prepoznato u evropskim i svetskim naučnim krugovima. Međutim, ideja "Biosensa" je da naše istraživanje ima jaku praktičnu komponentu i da te naučne rezultate mogu da koriste domaći poljoprivredni proizvođači. Upravo iz tog razloga razvili smo platformu "Antares", koja je besplatna i koristi je više od 11.000 poljoprivrednika. Korisniku je omogućeno da vodi dnevnik polja, prati rast useva preko satelita i vremensku prognozu kao i da koristi module koji se tiču analize zemljišta i druge. Želimo i nastojimo da što više visokih tehnologija stavimo na raspolaganje našem poljoprivredniku i tako mu pomognemo da smanji rizike, proizvede kvalitetniji proizvod i poveća profit.

Foto D. Dozet

* Kako u Institutu "Biosens" prihvataju mlade stručnjake?

- Institut zvanično postoji nešto manje od četiri godine, a prosek godina zaposlenih je ispod 30. Deo smo Univerziteta u Novom Sadu i odlično sarađujemo u prvom redu sa Prirodno-matematičkim i Poljoprivrednim fakultetom ali i sa drugim naučnoistraživačkim institucijama u zemlji. Od drugih nas izdvajaju dinamičnost i nešto slobodnija organizacija rada, zbog čega često kažemo da smo "prvi javni startap u Srbiji".

* Kako vidite naš agrar u budućnosti?

- Domaću poljoprivredu vidim kao visokotehnološku granu, gde se u punoj meri koriste mogućnosti koje nam pružaju sateliti, dronovi i senzori. Neki od konkretnih rezultata već su na platformi "Agrosens", a drugi će se dodavati kako tehnologija bude sazrevala.

Foto D. Dozet

* Ostali ste da radite ovde u Srbiji, uprkos mnogim ponudama iz inostranstva?

- Mislim da je svako od nas u "Biosensu" barem jednom dobio ponudu da radi u ozbiljnoj svetskoj kompaniji ili naučnoj instituciji. Međutim, zasad su mi prsti jedne ruke i više nego dovoljni da nabrojim one koji su takve ponude prihvatili. Među nama definitivno postoje avanturisti ali mislim da čoveku nigde ne može biti dobro kao kod svoje kuće. Naravno, preduslov za to je da mu posao pruža pristojna primanja, šansu za napredovanje i ličnu satisfakciju, što je svakako slučaj s našim institutom. Bitno je i to što kroz evropske projekte imamo mogućnost da putujemo na konferencije i naučne skupove širom sveta. Svet je postao globalno selo i sve manje je bitno gde je nečija baza.

Pročitajte još - BioSens pobednik na međunarodnom takmičenju

MUZIKA

MLADI naučnik se u slobodno vreme bavi muzikom, svira u bendu "Monohrom". - Muzika mi je strast broj jedan. Pruža mi veliku satisfakciju i izlet iz svakodnevnog života. Sviramo rokenrol, a prva sledeća prilika da nas čujete biće 23. maja u novosadskom "Radio kafeu" - poručuje Oskar Marko.