ČINČILE u Srbiji konačno mogu da odahnu. Od 1. januara počeo je da važi Zakon o dobrobiti životinja, koji je usvojen 2009. godine, a kojim se zabranjuje držanje, reprodukcija, uvoz, izvoz i lišavanje života životinje isključivo radi proizvodnje krzna i kože. Ovo se najviše odnosi na činčile, koje su u Srbiji gajene isključivo da bi bile ubijene zbog krzna.

Pročitajte još: Pčelari više ne plaćaju naknadu za parkiranje košnica

Kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede, odredba je počela da se primenjuje sa prelaznim periodom od 10 godina i stupila je na snagu 1. januara. Time je sprečeno da ovakva zabrana ugrozi ekonomski opstanak ovih pojedinaca i firmi. Tačnije, imali su vremena da se prilagode novim propisima.

- Evropska unija ostavila je članicama mogućnost zabrane na nivou država, pa se zakoni razlikuju od slučaja do slučaja - ističu u resornom ministarstvu. - Neke države uvele su potpune zabrane uzgoja životinja radi krzna, a neke su pojedinačno zabranjivale uzgoje. U nekima je to ograničeno ili potpuno onemogućeno, kao posledica strogih propisa o uzgoju životinja radi krzna činčila, u zemljama EU.

Pročitajte još: Još sedam milijardi za podsticaj stočarstva

Na sajtu organizacije koja se bavi brigom o prirodi i životinjama ORCA, navodi se da je ovaj zakon usledio posle 15 godina kampanje "Da ih ne okrznu!". To je, istakao je Elvir Burazerović, direktor ORCA, njihova najduža kampanja.

- Naša zemlja treba da bude zemlja čiste ekološke proizvodnje, zemlja koja afirmiše ekološki i etički prihvatljive delatnosti, nasuprot krznarskoj industriji - rekao je Burazerović.

Inače, u ORCA navode da je bilo i nekoliko neuspešnih pokušaja da se ova zabrana ukine, što nije naišlo na podršku javnosti i zakonodavstva. Neki od razloga koji su bili za ukidanje gajenja i ubijanja životinja radi proizvodnje krzna, pre svega su ekološki i etički.

- Industrijsko gajenje krznašica nemoguće je sprovoditi na human način, a količina leševa i opasnih hemikalija koje se koriste u ovoj industriji trajno zagađuju životnu sredinu - navodi se u saopštenju ORCA. - Čak 100 činčila je potrebno ubiti da bi se napravio samo jedan kvadratni metar kvalitetne bunde! Uz to, s obzirom na veoma mali broj farmi, od kojih je još manji broj onih koje rentabilno posluju, teško je govoriti o bilo kakvim ekonomskim koristima za državu. Jedna od dve veće firme koje se bave gajenjem ovih životinja od 2010. do 2014. uplatila je svega 607.000 dinara u budžet!

Depositphotos

PROPISI U SVETU

* Velika Britanija - prva u Evropi uvela je zabranu na etičkoj osnovi, u Engleskoj i Velsu 2000. godine, koja je stupila na snagu 2003. godine. Zabrana u Škotskoj stupila je na snagu 2001. godine, a u Severnoj Irskoj doneta je 2002. godine.

* Austrija - uzgoj životinja radi krzna zabranjen je 2004. godine, a zabrana je stupila na snagu 2005.

* Makedonija - zakonom koji je stupio na snagu 2014. godine zabranjen je uzgoj životinja radi krzna, kože ili perja.

* Slovenija - 2013. godine zabrana uzgoja i lova životinja radi krzna, kože ili perja, stupila je na snagu 1. 1. 2015. godine.

* Španija - 2015. godine usvojila je stroga pravila da bi se sprečila ekološka šteta u slučaju da životinje dospeju u prirodu, kao invazivne strane vrste.

* Hrvatska - novim zakonom o zaštiti životinja, koji je usvojen 2017. godine, zabranjen je uzgoj krznašica.