Druženje nam preče od onlajn trgovine

IAKO se čini da na svakom koraku u Beogradu i Srbiji "niču" tržni centri, stručnjaci smatraju da ih je nedovoljno i da domaće tržište nije prezasićeno. Nedostaje još nekoliko objekata, kako bi pratili velike gradove u regionu, a time bi i sama cena rente lokala u njima, došla do razumnog nivoa. I dok u svetu sve više živi onlajn kupovina, samo će u Beogradu, u narednih nekoliko godina biti izgrađena četiri tržna centra.

- Hiper produkcije nema, beogradsko tržište nije zasićeno i gradu nedostaje još tržnih centara - govori Nebojša Nešovanović, nacionalni direktor kompanije"JLL", koja se bavi nekretninama. - Tek kada budemo izgradili nova četiri tržna centra, imaćemo koliko imaju Zagreb ili Sofija. Situacija na tržištu trenutno nije uobičajena. To kako rade "Ušće" i "Delta siti" je iznad očekivanja. Nije normalno da vikendom ne možete da parkirate auto. Svakako, prostora za nove tržne centre ima. Beograd će za nekoliko godina dobiti tržni centar u Beogradu na vodi, gradi se "Ada mol" i "Big fešn".

PROČITAJTE JOŠ - U Rajićevoj otvoren raj za kupoholičare (FOTO)

Prema rečima Nešovanovića, novi tržni centri konačno će zasititi tržište i napraviti normalnu situaciju. Uz to, ono što je najbitnije, pašće cene izdavanja lokala, a i roba će biti jeftinija.

- Prosečna cena zakupa u tržnim centrima je 27 evra mesečno po kvadratu - priča Nešovanović. - Veliki zakupci plaćaju nižu rentu, od 10 do 20 evra, a mali i više od 60 evra po kvadratu. Kod velikih su to standardne rente i neće biti nekih značajnijih promena, možda se nešto malo spuste cene, ali najveći pad očekujemo kod lokala od 100 do 300 kvadrata, kao i na lokalne koji su u Knez Mihailovoj ulici. Kada budu otvoreni svi tržni centri, neće biti razloga da se plaćaju tolike cene zakupa u pešačkoj zoni.

PROČITAJTE JOŠ - Velelepni tržni centar do 2020.

Kako objašnjava naš sagovornik, neka ideja je da se Knez Mihailova ulica u Beogradu pretvori u mesto gde će dominirati kafići i restorani, iako je bilo zamišljeno da tu bude "haj strit", gde će dominirati luksuzni lokali sa prestižnim brendovima.

- Sigurno je da će novi tržni centri doneti i nove ugovore i pregovore kod zakupa - ističe Nešovanović. - Tržni centri koji sada ne rade dobro, tek kad im bude došla nova konkurencija neće imati šta da traže na tržištu, ukoliko ne odrade neke promene. Biće potrebno da rade restrukturiranje, da bi mogli da opstanu za tri godine.

Naš sagovornik objašnjava da onlajn kupovina nije ugrozila mnogo tržne centre u Evropi, čak ni u Engleskoj gde je ona najzastupljenija. To su, kako objašnjava, neka očekivanja da će u budućnosti opstanak tržnih centara biti pod znakom pitanja, upravo zbog kupovine iz fotelje. Ipak, u narednih pet godina, tržni centri od ove nove kupovine ne moraju da strahuju, naročito što naše tržište logistike nije dobro razvijeno.

PROČITAJTE JOŠ - U "Promenadi" se traži kvadrat više

- Nova ideja onlajn kupovina, za koju se očekuje da će zaživeti, jeste da nešto što naručite, stigne, umesto za dan-dva, za sat-dva. Ipak, tržni centri ostaće mesta socijalnih okupljanja, ako ništa drugo, barem prezentovanja robe, nešto što možete da vidite ili probate, čak iako to isto možete posle da naručite onlajn.