NAŠA zemlja nije mogla da podigne pare sa računa mešovitih banaka SFRJ u inostranstvu, jer smo bili pod sankcijama. Novac je mogao da se diže samo po posebnoj proceduri, za lekove i u humanitarne svrhe, uz odobrenje UN, rekao je za "Novosti" Veroljub Dugalić, bivši savezni ministar finansija, danas profesor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, komentarišući optužbe Zagreba da je Srbija potrošila 148,5 miliona dolara sa računa SRFJ.

Isto ovo potvrdili su nam i u Narodnoj banci Srbije, gde su prokomentarisali da su poslednje izjave hrvatskih zvaničnika "neosnovani pritisak i posledica nerealnih očekivanja hrvatske strane" u vezi sa sastankom Stalnog mešovitog komiteta za pitanja sukcesije, koji je, posle četiri godine, održan 13. novembra, u Zagrebu. Problem je i u tome što Hrvati hoće da dele pare, ali ne i dugove!

Prema tvrdnjama državnog sekretara hrvatskog ministarstva spoljnih poslova Andreje Metelko Zgombić, Zagreb će od Beograda tražiti 148,5 miliona dolara, koje je Srbija navodno potrošila od ukupnog sukcesijskog novca na računima mešovitih banaka. Prema pisanju hrvatskih medija, u trenutku raspada zemlje na deviznim računima nalazilo se 645,55 miliona dolara. Novac je trebalo da podele države naslednice, a Hrvatskoj bi, po toj računici, pripalo 23 odsto, odnosno 148,5 miliona. Međutim, Srbija je navodno izašla sa podatkom da je ostalo samo 56 miliona. Mediji u Zagrebu tvrde da je zajednički novac tokom devedesetih korišćen za plaćanje inostranih dugova firmi iz Srbije.

Pročitajte još - Hrvatska traži od Srbije 148,5 miliona dolara

- Tvrdnje koje je iznela gđa Metelko Zgombić nisu tačne - dodaju iz NBS. - U Sporazumu o pitanjima sukcesije jasno je potvrđeno da se dele isključivo raspoloživa sredstva, a iznos od 645,55 miliona evra predstavljao je knjigovodstveno stanje koje su utvrdili sukcesori na osnovu uvida u dokumentaciju. Najveći broj mešovitih banaka je u vreme i nakon zaključenja Sporazuma otišao u stečaj ili likvidaciju, i jasno je bilo već tada da iznos koji predstavlja knjigovodstveno stanje neće biti u potpunosti namiren. Zato je u sporazum uneta odrednica da se deli raspoloživo - kažu u NBS.

Veroljub Dugalić / Andreja Metelko Zgombić


Oni podsećaju da je Zagreb poslednji, pod pritiskom međunarodne zajednice, tek 2004. ratifikovao Sporazum o sukcesiji. Takođe navode da za 20 godina nije ponuđen nijedan dokaz da je Beograd trošio zajednička sredstva bivše države, posebno s obzirom na to da je Srbija bila pod sankcijama. Kako kažu, kod pojedinih mešovitih banaka (koje su se nalazile u Austriji, Engleskoj, Francuskoj itd.) struktura je bila takva da su većinu vlasnika činile upravo banke iz Hrvatske i Slovenije, pa bi za eventualno umanjenje novca trebalo njih pitati.

Do sada su, inače, raspodeljena sredstva u četiri mešovite banke u iznosu od oko 107 miliona dolara. Stečajni postupci kod pojedinih mešovitih banaka i dalje traju i ne može se predvideti stepen izvesnosti naplate potraživanja bivše SFRJ. Iako su spremni da dele raspoloživa sredstva, predstavnici Hrvatske ne žele da učestvuju u podeli zaostalih dugova SFRJ, kažu u NBS:

- Dug prema bivšoj Čehoslovačkoj Srbija je, zbog odbijanja da se razgovara o ovoj temi 12 godina, bilateralno regulisala s češkom stranom u procentu koji joj pripada prema Sporazumu o sukcesiji.

Dizanjem prašine Zagreb je pokušao da skrene pažnju sa pitanja imovine naših kompanija, koje je Hrvatska bukvalno nacionalizovala, a čija vrednost daleko prevazilazi vrednost sredstava u mešovitim bankama. U NBS kažu da će srpska strana na ovome posebno insistirati.

Narodna banka Srbije Foto A. Stevanović


OTETA IMOVINA VREDNA DVE MILIJARDE EVRA

VEĆ dve decenije oko 180 ovdašnjih firmi potražuje nekretnine vredne dve milijarde evra po hrvatskom primorju i većim gradovima. Takođe, oko 50.000 Srba iz Hrvatske od te države potražuje imeđu 800 miliona i milijardu evra na ime neisplaćenih penzija iz devedesetih godina prošlog veka.