Dišemo na škrge i zbog paljenja strnjike: Šta je sve uzrok alarmantnog zagađenja vazduha?

DANIMA je vazduh u Srbiji alarmantno zagađen. Prema podacima američke aplikacije Air Visual, naša prestonica je čak, u jednom trenutku, bila prva na svetu po količini otrova u atmosferi. Iz Agencije za zaštitu životne sredine upozoravaju da i naš nadzor nad zagađenjem potvrđuje da se poslednjih dana veoma teško diše širom Srbije. I tako će biti dok - ne dune vetar.

Rekorderi u ponedeljak, 28.oktobra po crnim brojkama bili su Novi Sad, Pančevo i Subotica, gde je, prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, vazduh je bio "jako zagađen", što je oznaka za peti i najviši stepen zagađenosti koji oni mere. "Samo" - "zagađen" udisali su građani širom Valjeva, Niša, Kosjerića, Bora, Beočina i beogradskih opština Stari grad, Novi Beograd i kod petlje "Mostar".

U isto vreme, vazduh je bio odličan u Kikindi, na Kopaoniku, u Kostolcu, Kragujevcu... Najveći krivci za to što žitelji Srbije "dišu na škrge" su elektrane i toplane, industrija, saobraćaj, individualana ložišta... A ovom spisku se poslednjih dana priključio dim od upaljenih strnjika sa njiva!

Pročitajte još - USKORO SA MASKAMA NA ULICU: Najveći, peti stepen zagađenosti vazduha jutros u Beogradu, Novom Sadu i Užicu

Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine, kaže da je ovaj problem višedecenijski, ali da se tek u poslednje vreme više govori o njemu:

- Ovakvo zagađenje nije nastalo juče, ali od pre nekoliko godina rezultati našeg merenja dostupni su svima, preko mobilne aplikacije, koja u svakom trenutku daje precizno stanje vazduha. Trenutna situacija je veoma loša, čemu je doprinela trenutna klima.

Sudeći po izveštajima stručnjaka, udisanje zagađenog vazduha ostavlja trajne posledice na zdravlje.

- Izloženost visokom zagađenju vazduha u trajanju od 15 ili 20 godina dovodi do moždanog i srčanog udara, hronične opstruktivne bolesti pluća, raka pluća i infekcija donjih organa za disanje - kaže dr Elizabet Paunović, konsultant Svetske zdravstvene organizacije i specijalista medicine rada, saobraćaja i sportske medicine. - SZO je procenio da u Srbiji oko 6.500 ljudi prevremeno umre svake godine usled izloženosti zagađenom vazduhu.

Suspendovane čestice iz vazduha, kako Paunovićeva kaže, najštetnije su za decu, trudnice i hronične bolesnike, koji u danima kada je zagađenje visoko ne bi trebalo da borave napolju, čak ni nakratko. Tako, ne treba da čudi što većina lekara savetuje nošenje nano-maski tokom jakog zagađenja, kao što je poslednjih dana.

- Kod nas se meri samo zagađenje toksičnim česticama od smoga, čađi i teških metala, dok ostaje nepoznato koliko smo otrovani gasovima poput sumpor-dioksida i azot-monoksida - kaže, za "Novosti", prof. dr Branimir Nestorović, alergolog i pulmolog Dečje univerzitetske klinike u Tiršovoj. - Trovanje gasovima mnogo je opasnije od trovanja dimom, jer može da dovede do strukturnih oštećenja na tkivu pluća, dok zagađenost česticama dima, PM 10, izaziva brojne, ali ipak prolazne respiratorne probleme.

On objašnjava da bi maske mogle samo delimično da nas zaštite.

- Zagađenje vazduha najviše pogođa decu. Pluća deteta se razvijaju do treće godine i zato savetujem majkama koje imaju decu ovog uzrasta da ih ne izvode napolje. Toksične čestice od smoga, čađi i teških metala uglavnom se zadržavaju u nosu, ali ako su minijaturne, one mogu da prodru i do pluća.

Među odraslima najviše trpe astmatičari i oni koji boluju od hronične opstruktivne bolesti pluća.

Pročitajte još - EPS ulaže u projekte zaštite životne sredine: Milijarda za čistiji vazduh

- Zagađen vazduh je velika smetnja i kardiovaskularnim pacijentima - kaže pulmolog Dejan Žujović iz Zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu u Beogradu. - Kada je aerozagađenje iznad dozvoljenih vrednosti, broj smrtnih ishoda veći je za 20 odsto.

To što je zagađenje postalo alarmantno, uprkos tome što grejna sezona još nije počela, a teška industrija je drastično smanjena, za Gorana Trivana, ministra za zaštitu životne sredine, svojevrsna je pokazna vežba:

- Ako izuzmemo strnjike, koje su sezonski vrlo štetne, preostaje hronično ozbiljan zagađivač - saobraćaj. Mikroklima, toplo vreme bez kiše, vazdušni pritisak i netalasanje vazduha uticali su na to da se zagađujuće čestice zadrže u nižim delovima atmosfere i dovedu do visoke koncentracije štetnih gasova u vazduhu.

U OKTOBRU 3.031 POŽAR

OVOG meseca u Srbiji je bio 3.031 požar na otvorenom. Vatrogasci su dnevno primali prosečno 108 prijava.

Kako kažu u MUP, povećana opasnost od nastanka požara na otvorenom traje od početka proleća do kasne jeseni, najčešći su tokom marta i nakon berbe kukuruza.

Zakonom o zaštiti od požara zabranjeno je spaljivanje ostataka strnih useva, spaljivanje smeća i biljnih ostataka na otvorenom, a zaprećena kazna je za pravna lica od 300.000 do milion dinara, a za fizička lica 10.000 dinara. Obaveza je da izazivač požara nadoknadi vatrogasno-spasilačkoj jedinici troškove intervenisanja.

- Zabranjeno je loženje vatre u šumi i na udaljenosti od 200 metara od ruba šume - kažu u MUP. - Za nepoštovanje ove odredbe zakona, zaprećena je kazna za fizička lica od 10.000 do 50.000 dinara.