BIO je đak, profesor i direktor Matematičke gimnazije u Beogradu. Od pre nekoliko dana je penzioner. Srđan Ognjanović je gotovo celu svoju bogatu karijeru gradio u ovoj prestižnoj školi, čiji su rezultati poznati širom planete.

* Kako vam teku prvi penzionerski dani?

- Za 42 godine rada u školi, nijedan dan nisam bio na bolovanju. Ironija je u tome što sam već prvog dana penzije dobio temperaturu, razboleo se, i još uvek se lečim. Tako da još nisam osetio te lepe penzionerske dane, kako ih nazivaju.

* Kada pogledate unazad, čime se najviše ponosite?

- Naravno, svojim đacima. Ponos svakog prosvetnog radnika treba da bude da ga njegovi đaci nadmaše. I da postižu bolje rezultate nego što je ostvario njihov profesor. Naša škola ima na desetine izvanrednih đaka, koji su sada, recimo, profesori na velikim svetskim univerzitetima.

PROČITAJTE I:Dupliran broj mirno rešenih radnih sporova

* Kako objašnjavate te velike uspehe vaših đaka?

- Mislim da je glavna stvar u dobroj organizaciji. Napravili smo jedan sistem, kao velika porodica, gde se svako oseća kao da je među svojima. Kad jednom uđu kroz našu kapiju, zauvek zavole našu školu i nikad se ne odvajaju. Uvek nas posećuju, bilo da prenose znanje mlađima, ili onako, da nas vide.

* Kad se podvuče crta, šta je u matematici važnije: rad ili talenat?

- To vam je kao u sportu: 95 odsto je rad, ali i talenat je neophodan. Vrhunski rezultati, ipak, ne mogu bez tog zrna talenta.

* Da li posle svega postoji žal za nečim što niste ostvarili?

- Više od pola veka se nadamo da će se sagraditi jedan mali dom u kome bi naši đaci iz unutrašnjosti boravili preko godine. A tokom raspusta doveli bismo tu đake iz inostranstva. Od toga ništa, kako onda, tako i danas.

* Penzija ne znači i oproštaj od matematike i vaše profesije. Koji su vam dalji planovi?

- Već sam izabran za predsednika Komisije za takmičenja osnovaca. U planu je i pisanje nekih knjiga, kao i dalje prenošenje znanja na najmlađe.

* Šta vam je još obeležilo proteklu nedelju?

- Upravo čitam zbirku pripovedaka Franca Kafke i to me ispunjava, kao da je čitam prvi put.